Током протекле недеље Влада Бугарске је успела да у првом кругу гласања усвоји три основна буџета за 2015. годину – државни буџет и буџете Националне касе здравственог осигурања и Националног завода за социјално осигурање. Дебате и усвајање тих главних финансијских планова увек изазивају велико интересовање и бурне реакције јавности. А и како другачије када је реч о изради буџета од којих зависи 40 посто БДП-а, што је велики постотак за малу и сиромашну Бугарску. Реч је о 16 милијарди евра, тако да приходи и расходи ових животно важних за друштво система утичу на услове живота како грађана који су у непосредној зависности од јавних финансија, тако и на живот запослених у приватном сектору, пензионера, деце, запослених и незапослених. Јер су у питању највећи финансијски ресурси у земљи који одређују какав ће бити развој бизниса, здравства, образовања, правосуђа, органа безбедности итд. На основу усвојена у начелу три буџета, а која ће претрпети мале измене пре него што их коначно одобри парламент, постаје јасно да се наредна година неће умногоме разликовати од неуспешне у многим аспектима 2014. године. У изгласаним буџетима готово да и нису предвиђена, нити се очекују додатна средства за реформе и побољшање стања у различитим секторима, што је и сасвим логично, обзиром на то да се очекује привредни раст од 1 посто. Ако свему томе додамо и нови јавни дуг који ће се, по свему судећи, повећати у 2015. години, испоставља се да перспективе и нису тако оптимистичне, поготову за гломазну јавну администрацију која свакако није задовољна предвиђеним смањењем плата државних службеника за 10 посто. Такве су нам могућности, тиме располажемо и на основу тога вршимо расподелу средстава, кажу у врху државе и додају да је главни циљ тих буџета стабилизација бизниса и попуштање друштвених тензија после политичке кризе која је потрајала скоро две године, а која је раздрмала и тешко погодила све. Претерани песимизам и крајња опрезност по том питању назиру се из редова опозиције и левице.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..