Током протекле недеље Влада Бугарске је успела да у првом кругу гласања усвоји три основна буџета за 2015. годину – државни буџет и буџете Националне касе здравственог осигурања и Националног завода за социјално осигурање. Дебате и усвајање тих главних финансијских планова увек изазивају велико интересовање и бурне реакције јавности. А и како другачије када је реч о изради буџета од којих зависи 40 посто БДП-а, што је велики постотак за малу и сиромашну Бугарску. Реч је о 16 милијарди евра, тако да приходи и расходи ових животно важних за друштво система утичу на услове живота како грађана који су у непосредној зависности од јавних финансија, тако и на живот запослених у приватном сектору, пензионера, деце, запослених и незапослених. Јер су у питању највећи финансијски ресурси у земљи који одређују какав ће бити развој бизниса, здравства, образовања, правосуђа, органа безбедности итд. На основу усвојена у начелу три буџета, а која ће претрпети мале измене пре него што их коначно одобри парламент, постаје јасно да се наредна година неће умногоме разликовати од неуспешне у многим аспектима 2014. године. У изгласаним буџетима готово да и нису предвиђена, нити се очекују додатна средства за реформе и побољшање стања у различитим секторима, што је и сасвим логично, обзиром на то да се очекује привредни раст од 1 посто. Ако свему томе додамо и нови јавни дуг који ће се, по свему судећи, повећати у 2015. години, испоставља се да перспективе и нису тако оптимистичне, поготову за гломазну јавну администрацију која свакако није задовољна предвиђеним смањењем плата државних службеника за 10 посто. Такве су нам могућности, тиме располажемо и на основу тога вршимо расподелу средстава, кажу у врху државе и додају да је главни циљ тих буџета стабилизација бизниса и попуштање друштвених тензија после политичке кризе која је потрајала скоро две године, а која је раздрмала и тешко погодила све. Претерани песимизам и крајња опрезност по том питању назиру се из редова опозиције и левице.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..