Дан Светог великомученика Георгија Победоносца који је у народу познат као Ђурђевдан један је од омиљених празника Бугара. Поред тога што се 6. маја слави сећање на Светог Георгија, овај датум се још обележава и као Дан храбрости и Дан Бугарске војске.
У магијско-обредној култури Свети Георгије је најчешће заштитник стоке и покровитељ стада. Ово је дан када се људи окупљају око богате празничне трпезе на којој је главно јело печено јагње или јела припремљена од јагњетине и поврћа из властитог повртњака. 6. маја славе сви који се зову Георги, Гергана, Генчо, Генка…
Према народном предању, Ђурђевдан је "зелени", а Свети Георгије је "миљен", "убав" "цвећем закићен". Свецу је посвећено небројено много песама у којима се пева како у рану зору на Ђурђевдан он припрема свог коња како би обишао поље, чобане и девојке. На овај начин он благосиља природу, људе, животиње. Уочи празника девојке и младе беру цвеће, крше зелене гранчице, плету венце. Касније њима ките своје главе, куће, трпезе, као и јагње које ће бити ритуално заклано на Ђурђевдан. Један од најбитнијих ритуала је извођење стада на пашу, као и ритуално мужење стоке.
У многим местима и данас је жива традиција приношења колективне жртве на отвореном. Након чега се окупљају сви око празничне трпезе, пеку се јагњад и сви се веселе. Наравно да је весеље пропраћено традиционалним песмама и играма.
Уочи 6. маја изводе се обреди којима се "призивају" новац и здравље, али и терају вештице и демони. На сам празник су се девојке љуљале на "златним ђурђевданским љуљашкама" пошто су веровале да их тако аждаја неће украсти. А сви остали се љуљају за здравље и благостање.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Први јануар је дан препун радости, наде и очекивања – тренутак када се свака породица нада благородној години која ће сваком њеном члану донети здравље, срећу и остварење снова. У бугарској традицији овај дан је познат као Сурва, али и као Васиљевдан,..
Уочи дочека Нове године, у бугараском помашком селу Рибново, у југозападној Бугарској, одржава се избор за најлепшу невесту „гелину“ у последње четири године. Тако се у овом крају називају невесте које су посебно украшене и „осликане“ за своје..
Сваки празник има свој мирис, боје и мелодију. Тако је и са Божићем. „О коледарским песмама и њиховој сврси зна се мало, ретко се говори, а често се износе и погрешне информације. Али најважније је да ове песме не нестану!“ каже у интервјуу за Радио..