Лазарева субота је предускршњи покретни празник који верници славе у суботу уочи празника Цвети, тј. шесте суботе у Великом посту или недељу дана пре Ускрса. Према Јеванђељу, на овај дан је Исус Христос васкрсао четвородневног Лазара из мртвих. У народној традицији се обичај Лазарица, Лазарница или Лазарева субота изводи на преласку зиме у пролеће, али се њиме одаје и поштовање мртвима.
Према старој бугарској митологији, Лазар је био заштитник и чувар шуме и жбуња. Секао је дрвеће да би створио слободан простор који би људи претворили у њиве. Око Лазареве суботе се живот буди из свог зимског сна, а девојке се спремају за венчање. На тај дан девојке стасале за удадбу или како их још зову лазарице у свечаним народним ношњама, богато искићене цвећем или перјем обилазе село изводећи ритуалне игре уз обредне песме за здравље и благостање. Према предању, девојка која није била лазарица неће се удати. Обилазећи од куће до куће, оне певају песме сваком члану породице. Постоје песме за имућног сељака, жену у богатој кући, невесту, трудницу, дете, домаћина, овчара, орача, златара, кројача, свештеника итд. Домаћини су их даривали обредним погачама и јајима која фарбају за Ускрс.
Уочи дочека Нове године, у бугараском помашком селу Рибново, у југозападној Бугарској, одржава се избор за најлепшу невесту „гелину“ у последње четири године. Тако се у овом крају називају невесте које су посебно украшене и „осликане“ за своје..
Сваки празник има свој мирис, боје и мелодију. Тако је и са Божићем. „О коледарским песмама и њиховој сврси зна се мало, ретко се говори, а често се износе и погрешне информације. Али најважније је да ове песме не нестану!“ каже у интервјуу за Радио..
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..