Лазарева субота је предускршњи покретни празник који верници славе у суботу уочи празника Цвети, тј. шесте суботе у Великом посту или недељу дана пре Ускрса. Према Јеванђељу, на овај дан је Исус Христос васкрсао четвородневног Лазара из мртвих. У народној традицији се обичај Лазарица, Лазарница или Лазарева субота изводи на преласку зиме у пролеће, али се њиме одаје и поштовање мртвима.
Према старој бугарској митологији, Лазар је био заштитник и чувар шуме и жбуња. Секао је дрвеће да би створио слободан простор који би људи претворили у њиве. Око Лазареве суботе се живот буди из свог зимског сна, а девојке се спремају за венчање. На тај дан девојке стасале за удадбу или како их још зову лазарице у свечаним народним ношњама, богато искићене цвећем или перјем обилазе село изводећи ритуалне игре уз обредне песме за здравље и благостање. Према предању, девојка која није била лазарица неће се удати. Обилазећи од куће до куће, оне певају песме сваком члану породице. Постоје песме за имућног сељака, жену у богатој кући, невесту, трудницу, дете, домаћина, овчара, орача, златара, кројача, свештеника итд. Домаћини су их даривали обредним погачама и јајима која фарбају за Ускрс.
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..