Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Бистришка четворка“ – први кораци у оркестарској музици

Обновљени састав групе „Бистришка четворка“: Цвјатко Благоев, Јордан Белкин, Дејан Матеин и Ангел Кривински (с лева у десно)
Фотографија: архива

Ове године обележавамо 80 година од оснивања „Бистришке четворке“ – првог оркестра народне музике у Бугарској. Током свих тих деценија Дејан Матеин, Јордан Белкин, Ангел Кривински и Стојан Рангелов изводили су традиционалне народне игре, мелодије и песме пред домаћом и страном публиком. Они су такође једни од првих инструменталиста који су уживо свирали пред микрофоном БНР, а њихова извођења су била неизоставни део програма нашег медија у првим годинама његовог постојања.

У својој књизи „Бистришка четворка“ Тодор Ковачки прича како је настао оркестар: „Пушке и топови Првог светског рата су већ утихнули. Живот улази у ново, мирно и креативно раздобље. Нема ни радија ни телевизије. У овој атмосфери фолклорне традиције, сабори и црквени празници су ти који испуњавају живот народа садржајем и смислом. Тако су се појавили врхунски извођачи из Бистрице (села које се налази 10 километара југоисточно од Софије) које је сам живот изнедрио. Они су свирали на инструментима које су сами израђивали и сваке вечери одржавали пробе у сеоском читалишту. За свега неколико месеци су створили репертоар, а у наредним годинама овај састав народних инструмената је уживао невероватну популарност.“

Свако од чланова малог бистришког оркестра има своју занимљиву животну причу. Дејан Матеин је своју прву тамбуру сам направио. Временом је научио да свира и флигорну, виолину и тапан. Тамбураш је активно учествовао у оснивању „Бистришке четворке“ и иницијатор је свих наступа ове славне формације. Ангел Кривински се претежно бавио пољопривредом, а још у детињству је почео свирати на гајдама које су до краја његовог живота остале његов верни пријатељ. Учествовао је у свим турнејама састава по земљи и иностранству. Тај тихи и скромни човек био је на сцени прави виртуоз. Знао је напамет цео репертоар групе сачињен од преко 300 образаца народних плесова, мелодија и песама. Кларинетисти Стојану Рангелову дуго времена није полазило за руком да оствари свој сан да свира због мањка финансијских средстава. Први кларинет је купио уз помоћ својих рођака. Музичар је првобитно попунио место кларинетисте у групи, а касније је почео свирати и на кавалу. Стојана Рангелова савременици описују као изузетно скромног човека вредног поштовања. Током деценија он је ишколовао многе младе извођаче народне музике. Четврти члан „Бистришке четворке“ – ћеманџија Јордан Белкин је готово до краја живота радио као кројач. Био је артистичан и шармантан и савршено владао уметношћу свирања на ћеманету. Јордан Белкин је на концертима групе наступао као певач и плесач. Године 1960. се тешко разболео и његова смрт три године касније обележила је крај постојања чувеног квартета.

Сви музичари групе „Бистришка четворка“ имају изузетне заслуге за развој бугарског фолклора и извођачке уметности. Дејан Матеин је заједно са Филипом Кутевим, композитором и диригентом и Иваном Кавалџијевим, музичарем и руководиоцем певачких ансамбала један од оснивача државног ансамбла народних песама и игара „Филип Кутев“. „Бистришка четворка“ је радила са хорском капелом „Светослав Обретенов“ и трупом Народног позоришта „Иван Вазов“ у Софији. Група је са првим бугарским кореографом Борисом Цоневим, руководиоцем првог плесног ансамбла „Българска китка“ („Бугарски букет“) остварила бројне концерте у земљи и иностранству. Учествовала је и у балетској представи „Под нашим небом“ на музику Христа Манолова. Четворица виртуозна музичара су оснивачи фолклорног састава читалишта „Свети Цар Борис I – 1909. г.“ у селу  Бистрица.

Превод: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45