12. и 13. октобра у Софији је одржано 14. заседање Скупштине за правне и јавне послове Европске радиодифузне уније (EBU). БНР је био домаћин форума, у чијем је раду учествовало више од 80 представника медијских кућа из 27 држава. Главна тема дискусије било је управљање јавним медијима у дигиталном свету.
У говору приликом отварања заседања генерални директор БНР Александар Велев је истакао да дигитализација радија суочава медиј са бројним изазовима и истовремено пружа нове могућности за бољи сервис аудиторијума. Међу говорницима је био и Милен Митев – главни правни заступник БНР и члан Правног одбора EBU.
Како оптимално регулисати јавне медије у данашњем плуралистичком дигиталном свету?
Ричард Барнли, шеф Правног одељења EBU указује на важну улогу јавних медија данас као и на значај њиховог адекватног регулисања:
“Низ истраживања показује да тамо где су јавни медији снажни и поштују високе стандарде, они постају пример за углед на медијском тржишту. Комерцијални медији су приморани да следе њиховим примером. Управо у томе је демократска улога јавних медија. По мом мишљењу њихова регулација мора бити мудра. Она треба да буде флексибилна и омогући им да се прилагоде модерном свету, где влада глобална конкуренција у којој се утркују глобални актери са неограниченим финансијским ресурсима. Ако желимо да европски јавни медији опстану, оптимална регулација је пресудна у том процесу.“
Шеф EBU за питања медијског и комуникационог права Михаел Вагнер наводи неке од кључних вредности савремених медија и изазова са којима се они носе:
„Присутна су страховања да су слобода говора и независност медија угрожене у многим деловима Европе. У повећем броју земаља приватни медији лобирају у циљу ограничавања обухвата и финансирања јавних медија мислећи да ће им то отворити додатни простор. У суштини гледано узрок финансијске кризе у комерцијалним медијима није рад јавних медија, него навике медијске потрошње које се мењају: људи све више користе интернет, а то води преоријентисању све већих финансијских средстава на он-лајн медије за рачун смањења буџета за класичне радио и тв станице. Сведоци смо и шуровања између политичара и приватних медија, има случајева у којима постоји спрега бизниса и политичара. Поред тога евидентни су покушаји вршења политичког притиска на јавне медије уз коришћење финансијских полуга, политичких именовања или застрашивања новинара.“
У том смислу експерти су једнодушни да је начин финансирања јавних медија од круцијалног значаја за њихову независност и квалитет садржаја.
„Независност јавних медија је немогућа без стабилног и адекватног финансирања“, тврди Михаел Вагнер. – Од битног значаја је да се бар неколико година унапред може предвидети каквим ће средствима они располагати – и посебно када је главни извор финансирања државни буџет. Срећом, већ има иницијатива Савета Европе које усмеравају пажњу на неопходност од вишегодишњег система финансирања.“
У Бугарској јавни медији и конкретније БНР финансира се углавном из државног буџета, а мандат генералног директора је 3 године. Ричард Барнли сматра да је потребно продужити тај мандат на 5-6 година како би се руководству медијске куће омогућило да планира на дуже стазе. Он такође наводи које су очигледне предности финансирања из претплате:
„Увек смо заговарали примену система РТВ претплате, јер с једне стране гарантује независност, а с друге представља својеврсни облик уговора са корисницима – они знају за шта плаћају и тако доприносе развоју јавних медија. У последње време због дигитализације људи мисле како поседовање радио-пријемника или ТВ апарата не значи да морају плаћати РТВ претплату, јер медијске садржаје добијају на мобилном. Зато постоји тренд увођења претплате по домаћинству, каква је пракса у Немачкој и Финској. Овај модел се показао успешним, па сада треба да упутимо разумљиву поруку грађанима, наиме да по цену неколико кафа годишње они могу допринети унапређењу рада јавних сервиса, а отуда и благостању друштва.“
Превод: Ана АндрејеваУ недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади, који су добили другу шансу за живот. Ова акција део је кампање „Претплати се на природу“ и..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције широм Европске уније. Док већина европских званичника подржава овај потез, други упозоравају на..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..