„Род – Породица – Отаџбина” је тема традиционалног луксузног календара Историјског музеја града Пловдива за 2018. годину. Стилско издање представља јединство текста и ликова из прошлости који су се претворили у симболе бугарског града са седам брежуљака. О календару прича директор Музеја Стефан Шивачев:
Овај календар се претворио у добру традицију за становнике Пловдива и за све људе који воле наш град, за оне који су расути по свету и воле историју Пловдива. Прошле године смо приказали за наш град важна места - тргове, улице, стамбена насеља града, а ове године тема је „Род - Породица - Отаџбина”. Календар је посвећен фамилијама које долазе у Пловдив прве деценије 19. века са подручја Средње горе, Старе планине, Родопа, Македоније. Овде су оне нашле одличне услове за остварење. Постају богате и афирмишу се као истакнути трговци и занатлије. Управо су ове фамилије почеле борбу за афирмисање у овом крају бугарског духа и свега што је бугарско. У 19. веку Пловдив је оријенталски град са преовлађујућим муслиманским становништвом, припадници православне вере су били гркомани. Ове фамилије су се залагале за бугарску ствар и још 1849. године предложиле су бугарско име града – Пловдив. Дотада име му је било турско - Филибе или грчко - Филипопол. Касније су опет оне финансирале изградњу православних храмова којима се и данас наш град поноси. Основали су епархијску школу у којој се припремају наставници за све школе у Бугарској. Издато је преко 1.000 уџбеника и помагала. По мом мишљењу, у овом календару смо успели да остваримо јединство историјске фотографије и драгоцених информација о свим тим великим Бугарима.
Када су се доселили у град представници тих фамилија су имали углавном завршену манастирску школу, али су потом њихова деца стекла европско образовање. Многи од њих су стали на чело привредног и политичког живота слободне Бугарске. Неки су постали истакнути политичари, председници општина, лекари, инжењери и архитекте. Ево неколико конкретних примера.
Др Константин Стоилов је први Бугарин доктор права – дипломирао је у Немачкој, био је на специјализацији у Француској, а два пута био је председник бугарске владе – 1887. и 1894-1899 године. Иван Евстатијев Гешов је завршио трговачке науке у Манчестеру, такође је био на челу бугарске владе, а био је и министар /1911-1913/. Иван Стефанов Гешов је такође образовање стекао у Манчестеру, био је један од најуспешнијих градоначелника Пловдива, а затим и дипломата. Друга и трећа генерација ових пловдивских фамилија су део оних људи које ми с правом називамо неимарима савремене Бугарске.
Празнични календар дочарава дух Пловдива из прошлости и његов шарм очуван и у нашим данима. Прича о родољубима који су се враћали овде да би примењивали знања стечена у иностранству.
Превод: Албена Џерманова
Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као „Черешове“ („Трешњине“ – на бугарском череша је трешња) задушнице због тога што се увек поклапају са сезоном..
После вишечасовног састанка, Свети синод је изабрао тројицу митрополита који су кандидати за новог бугарског патријарха. Реч је о митрополиту ловешком Гавриилу, митрополиту врачанском Григорију и митрополиту видинском Даниилу. Према Статуту БПЦ, изабрани..
Скоро сто експоната из трезора Историјског музеја „Искра“ у Казанлаку биће приказано на међународној изложби скупоцених артефаката из трачког доба у Музеју „Пол Гети“ у Лос Анђелесу крајем године, саопштила је Општина Казанлак на својој Фејсбук страници...
Шестог дана Богородичиног поста Бугарска православна црква прославља Преображење Господње, један од дванаест Господњих празника. А како бугарска..