Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

РОД – ПОРОДИЦА – ОТАЏБИНА: фамилије које су Пловдив претвориле у вечни бугарски град

БНР Новини

„Род – Породица – Отаџбина” је тема традиционалног луксузног календара Историјског музеја града Пловдива за 2018. годину. Стилско издање представља јединство текста и ликова из прошлости који су се претворили у симболе бугарског града са седам брежуљака. О календару прича директор Музеја Стефан Шивачев:

Овај календар се претворио у добру традицију за становнике Пловдива и за све људе који воле наш град, за оне који су расути по свету и воле историју Пловдива. Прошле године смо приказали за наш град важна места - тргове, улице, стамбена насеља града, а ове године тема је „Род - Породица - Отаџбина”. Календар је посвећен фамилијама које долазе у Пловдив прве деценије 19. века са подручја Средње горе, Старе планине, Родопа, Македоније. Овде су оне нашле одличне услове за остварење. Постају богате и афирмишу се као истакнути трговци и занатлије. Управо су ове фамилије почеле борбу за афирмисање у овом крају бугарског духа и свега што је бугарско. У 19. веку Пловдив је оријенталски град са преовлађујућим муслиманским становништвом, припадници православне вере су били гркомани. Ове фамилије су се залагале за бугарску ствар и још 1849. године предложиле су бугарско име града – Пловдив. Дотада име му је било турско - Филибе или грчко - Филипопол.  Касније су опет оне финансирале изградњу православних храмова којима се и данас наш град поноси. Основали су епархијску школу у којој се припремају наставници за све школе у Бугарској. Издато је преко 1.000 уџбеника и помагала. По мом мишљењу, у овом календару смо успели да остваримо јединство историјске фотографије и драгоцених информација о свим  тим великим Бугарима.

Када су се доселили у град представници тих фамилија су имали углавном завршену манастирску школу, али су потом њихова деца стекла европско образовање. Многи од њих су стали на чело привредног и политичког живота слободне Бугарске. Неки су постали истакнути политичари, председници општина, лекари, инжењери и архитекте. Ево неколико конкретних примера.

Др Константин Стоилов је први Бугарин доктор права – дипломирао је у Немачкој, био је на специјализацији у Француској, а два пута био је председник бугарске владе – 1887. и 1894-1899 године. Иван Евстатијев Гешов је завршио трговачке науке у Манчестеру, такође је био на челу бугарске владе, а био је и министар /1911-1913/. Иван Стефанов Гешов је такође образовање стекао у Манчестеру, био је један од најуспешнијих градоначелника Пловдива, а затим и дипломата. Друга и трећа генерација ових пловдивских фамилија су део оних људи које ми с правом називамо неимарима савремене Бугарске.

Празнични календар дочарава дух Пловдива из прошлости и његов шарм очуван и у нашим данима. Прича о родољубима који су се враћали овде да би примењивали знања стечена у иностранству.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугари у северној Италији промовишу бугарску историју и допринос породице Славејкови

У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..

објављено 8.10.24. 12.05
Фотографија: Национални природњачки музеј при БАН

Више од 30 животињских фосила из доба диносауруса прикупили научници у околини Трна

Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..

објављено 6.10.24. 09.25

Данас је Покров Пресвете Богородице

Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..

објављено 1.10.24. 12.55