Проф. др Добри Палијев је, несумњиво, једна од најзначајнијих фигура бугарске музичке историје. 22. априла ће се у дворани „Блгарија“ у Софији одржати велики концерт посвећен обележавању 90 година од рођења истакнутог педагога, извођача и композитора. На концерту ће бити изведена његова дела, као и нумере за Симфонијски оркестар посвећене Палијеву. Неке од њих ће бити први пут изведене на сцени. Добри Палијев је први бугарски извођач који свира на ксилофону и вибрафону. Он је основао бугарску школу удараљки, изумео је и афирмисао нове музичке инструменте међу којима су наштимана дрвена и метална клепала, овчарска звона у две октаве, „ветровита машина“ и др. Проф. Палијев је прокрчио пут према соло и камерном музицирању на удараљкама. Његови комади – педагошки и уметнички, објављени су у Француској, Немачкој и другим земљама.
Рођен је 20. априла 1928. године у Пернику где је његова породица у то време живела. Каже да је на овај свет дошао „буком и треском“ пошто је истог дана оближње место погодио земљотрес. Прво је научио свирати на хармоници, а потом и на труби. У Шумену је, где се његова породица преселила, основао формацију „Џез амбициозних.“ Једном приликом је заменио бубњара формације и тако је открио свој животни позив. Као студент на Музичкој академији у Софији је радио у Симфонијском оркестру Бугарског националног радија, а касније и у Музичком позоришту. Деценијама је свирао у Тинко Станчев трију с којим активно концертира.
Била сам његова ученица током 70-их година минулог века, а након тога и његова студенткиња на Националној музичкој академији, каже Марина Миндова, дугогодишњи професор на НМА. Ја и моје колеге користимо његов систем обуке. Био је харизматична особа, веома начитан, ведар и насмејан. Пренео нам је своју огромну љубав према раду, инструментима. Избегавао је да говори о својим коренима, али племенитост коју је носио у себи није могла да остане непримећена. Поред тога, он је аутор јединственог истраживања посвећеног бугарским црквеним звонама, клепалима, овчарским клепетушама и звонима. Путовао је по целој земљи, обилазио цркве и манастире и препричавао невероватне приче. За потребе овог истраживања је учествовао у ливењу звона за споменик „Знаме на мира“ (Застава мира). Контакт с његовом богатом културом и душевношћу оставио је неизбрисив траг, рекла је гђа Миндова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Четрдесет друга песма у оквиру пројекта „Певајући уметници“ носи назив „Вага“, а изводи је Атанас Пенев, који је познат као фронтмен групе Б.Т.Р. Музику на стихове песника Калина Донкова написао је Момчил Колев. Аранжман је дело Калојана Колева, док су..
Песма "Виолински кључ" доноси топлину и носталгију кроз стихове које је поетеса Џина Дундова написала током посете Тетевенском Балкану. Текст, посвећен композитору Димитру Гетову, који је аутор аранжмана, одликује се дубоком емоцијом и лирским описима..
Последњег децембрског дана од године која је на измаку опраштамо се са осмехом – најискренијим, дечјим. „Поклони осмех“ је прва песма написана за деветогодишњу певачицу Сијану Славчеву, са музиком Хајгашода Агасјана и аранжманом Светослава Лобошког...