Не треба имати много да би давали. То доказује један младић који живи у дому за незбринуту децу и већ четири године поклања не само храну за тело него и за душу.

Осамнаестогодишњи Кирил Балдев је срце кампање “Књижна Софија”, која има за циљ да књиге пронађу свакога од нас – у трамвају, у метроу, на улици, у парку. Ових дана он је почео да остварује своју идеју тако што у центру наше престонице и возу који путује на релацији Софија-Бургас људима дели разноразне књиге.

Циљ кампање “Књижна Софија” је да привуче пажњу на књиге – прича он. – Други циљ је да људи више читају, укључујући и у градском саобраћају и да имају већи приступ литератури. Спроводио сам и друге кампање везане за књиге – у селима, али сам се овог пута определио за Софију, с обзиром да овде живим.

Идеја Кирила је да путницима у градском превозу дели књиге за читање и да они у замену оставе своје књиге. Младић верује у лојалност људи и нада се да ниједно превозно средство неће остати без књига.

Сматрам да још увек има савесних грађана који неће злоупотребити ову моју иницијативу – додаје Кирил. – И пошто ће се она спроводити током целе године, надам се да људима постане навика да узимају и остављају књиге. Осим у градском саобраћају књиге ће се још делити у парковима и на централним местима града. А даљи циљ је да електронске табеле на свакој станици садрже информације и о томе у којем ће се превозном средству, у колико часова делити књиге.

За реализацију иницијативе руку му је пружила Софијска библиотека, која обећава да отвори пункт за донирање књига, за издавачке куће које му књиге продају уз попуст, за школе и пријатеље. Ово није прва донаторска кампања Кирила. Почео је пре четири године, када је заједно са пријатељима скупио око сто књига за читалиште у свом родном селу Мененкјово које је оштећено у пожару. После овог случаја схватили смо да не треба прикупљати књиге само кад негде избије пожар већ током целе године и поклањати их читалиштима којима су потребне, каже младић. Отада прикупља књиге на Фејсбуку и поклања их образовним установама којима су оне преко потребне. За Божић и Ускрс пак је усамљеним старим људима у многим селима Бугарске обезбедио прехрамбене производе. Учествује и у прикупљању средстава за своју школску другарицу која је повређена у саобраћајној несрећи.

Бавим се свим овим кампањама, јер ми доносе задовољство и сатисфакцију, осећам се испуњеним – подвлачи Кирил. – Осим тога видим да на овај или онај начин књиге помажу људима – морамо једни другима помагати према својим могућностима.

Кирил Балдев похађа математичку гимназију у Пазарџику као ванредни ученик. Тежи личном развоју да би, како каже, био део друштва и да би за Бугарску могао да уради још многе ствари. Један од првих корака које предузима када је дошао у Софију јесте да се учлани у Народну библиотеку.

По мени, свака је књига вредна и треба је прочитати – каже он. – Зато и читам разноразну литературу – могуће је да ми прибављене информације у сваком тренутку буду од користи. Волим да читам све, али мој омиљени жанр је психологија… волим и криминалне романе.

Кирил намерава да по завршетку школе студира политологију. Али не да би се бавио политиком, јер Бугари имају негативан однос према политичарима без обзира на то да ли су они добри или лоши. Каже да ће се потрудити да оснује свој покрет који ће имати за циљ да уједини све Бугаре, без обзира на то одакле долазе и шта раде, као и да свако својим идејама на свој начин допринесе развоју наше земље.

Превела: Албена Џерманова