Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Злата Магленска – заштитница Бугара у дијаспори

Међу бугарским светитељима покровитељима отаџбине је и Света Великомученица Злата Магленска – заштитница бугарског рода ван предела земље.

У њеном житију пише да је у ХVІІІ веку, у доба Османске владавине, живела у сиромашној бугарској породици у селу Слатино, Магленска епархија. Пише још да је била изванредно лепа и благочастива девојка, чистог срца и смирене душе.

Њена лепота није остала непримећена од поробљивача, те ју је једном, док је била у шуми по дрва, силом ухватио један млади Турчин. Он је Злату одвео у кући својој у намери да је присили да му постане жена. Девојка се одлучно борила, а када је он покушао да је приволи да се потурчи и одрекне хришћанске вере, она је неустрашиво рекла: „Ја у Христа верујем, и Њему се клањам, и Њега јединога знам као Женика свога; Њега се нећу одрећи никада, макар ме ви и на хиљаде мука метнули и на ситне комаде исекли.“

После тога Турци су одлучили да је приволе преко њених родитеља и сестара, страховито им претећи жестоким тортурама. Преплашени, родитељи и сестре почели су наговарати Злату да се барем привидно потурчи: „Кћери, кћери слатка, – молили је они – сажали се на себе, и на нас родитеље своје, и на сестре своје, сви ћемо због тебе пропасти и бити уништени. Христос је милостив, опростиће ти грех, учињен у нужди живота.“

Пренеражена и ожалошћена, она је ипак победила ђаволске замке и сва окриљена љубављу према Христу, својим родитељима и сестрама рекла: „Кад ме ви саветујете да се одрекнем Христа, истинитог Бога, нисте више родитељи моји ни сестре моје. Имам оца – Господа Исуса Христа, и мајку – Пресвету Богородицу, и браћу и сестре – светитеље и светитељке.“

Када су Турци увидели да им сва њихова лукавства не помажу, бацили су Злату у тамницу и страшно је мучили. Али је светитељка те страховите муке, које би могле поколебати и најхрабрије људе, трпела јуначки, оснажена свесрдном љубављу према Господу Христу.

18. октобра 1795. године Злата Магленска је предала своју свету душу у руке Бога свог.

Данас светитељку поштује како Бугарска православна црква, тако и Грчка, јер се њено родно место налази на територији савремене Грчке, где је она позната као Агија Хриси. Иконе са њеним ликом постоје у скоро свим бугарским црквама, а у храму Свете Петке у грчком селу Бериславци (Периклија), осликаном 1862. године, донедавно је постојала фреска са ликом бугарске мученице са сачуваним натписом на бугарском језику: „Света Злата Мегленскаја“. Међутим, данас он је избрисан и замењен текстом на грчком. На свим иконама и фрескама Света Злата Магленска носи бугарску ношњу.

Од 2009. године наовамо, на идеју бугарског историчара проф. Пламена Павлова, света Злата је изабрана за заштитницу Бугара који живе у дијаспори. Њено име носи и годишње одликовање „Бугарка године“ које Државна агенција Бугара у иностранству додељује нашим сународницама допринелим очувању и развоју бугарске националне самосвести и културног идентитета бугарских заједница широм света.

Данас славе сви који носе име Златка, Златина, Златко, Златан, Златомир, Лука, Лукан.

Саставила: Дарина Григорова

Превод: Александра Ливен


Више из ове категориjе

Љубавне строфе на чесми Елија у Никополу

Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...

објављено 21.10.24. 12.20
Ромен Гари (1914-1980)

Писац, дипломата и хуманиста – Ромен Гари и одјек његовог боравка у послератној Бугарској

Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора.  Једног хладног..

објављено 21.10.24. 11.37

У Одесосу откривена скоро савршено очувана статуа из 2-3. века

Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..

објављено 15.10.24. 18.10