Програм за иностранство БНР – данашњи Радио Бугарска, је настао 16. фебруара 1936. године - само 13 месеци пошто је радиодифузија код нас прешла у државну својину. Истог дана је Бугарски национални радио, који се тада звао „Радио Софија“, покренуо емитовање. Била је недеља – први пут је на кратким таласима емитован јутарњи програм који се чуо у Европи, Северној Африци и Северној Америци.
Документи сведоче да је пре 84 године Програм за иностранство Бугарског националног радија eмитован прво на есперанту, а после – 1. маја 1937. године – почело је редовно емитовање програма на француском, немачком, енглеском и италијанском језику /пет пута недељно/. Године 1938. је успостављен нов облик насловљен “Специјални програми за одређене европске земље”. Специфично за ове програме је било то што су они унапред промовисани у земљама којима су били намењени. Промовисање је било поверено нашим легацијама и привредним коморама у иностранству, а у томе су помагале и локалне радио-станице и штампа.
Друга занимљива чињеница из историје Радио Бугарске је та да је после смене режима 9.09.1944. године емитовање програма на бугарском језику обустављено. Обновљено је тек крајем 50. година 20. века. У то време је садржај био намењен претежно бугарским емигрантима у Северној и Јужној Америци.
У периоду 1945-1950. године на националном програму Радио Софије су биле вести у трајану од 10 минута на румунском, српскохрватском, грчком и турском језику, а после је почело и емитовање програма на турском, српскохрватском, грчком, албанском, шпанском, португалском, арапском, руском језику…*
Године 1992. Програм за иностранство БНР је добио своје данашње име: Радио Бугарска, а од маја 2004. г. његова екипа одржава и ажурира интернет странице на 11 језика, на сајту БНР.
Редакција на српском језику некада:
слева на десно /седе/ Александра Ливен, Ксенија Иванова, Стефан Стојанов, Катерина Манолова, Игнат Виденов и Албена Џерманова; /стоје/ Марија Станчева, Победа Косева, Јордан Петров, Марина Бекријева, Марија Василева и Ана Андрејева
Поред позитивних промена екипа Радио Бугарске се у новом миленијуму суочила са низом проблема: 2012. је обустављено емитовање на кратким и средњим таласима; 2016. је угашена редакција на арапском језику; 2017. је обустављено 24-часовно емитовање дигиталног програма преко интернета (streaming) на бугарском, енглеском, шпанском, немачком, француском, руском, српском, грчком, турском и албанском језику; предложено је преструктурисање Радио Бугарске односно „редуковање“ броја редакција – план је био да остану само редакције на турском, руском и енглеском језику.
Ова последња идеја је, међутим, изазвала снажан отпор новинара, који је наишао на подршку међународних организација новинара, државних институција код нас, дипломатских мисија, европских посланика, бугарских медија у иностранству…
Нудимо вам кратак избор из тонског архива БНР – присетимо се гласова колега и неких наших најавних шпица.
Данас Радио Бугарска наставља да прати своју мисију – да свакодневно пружа објективне и поуздане информације из Бугарске и о Бугарској и да тиме доприноси формирању имиџа наше земље у свету, да преко информација помаже бугарској дијаспори и нашим сународницима чији матерњи језик није бугарски.
Пред екипом Радио Бугарске сада је амбициозан задатак да продуби везе са нашим сународницима расутим по свету и онима који Бугарску носе у својим срцима и да их привуче за сараднике. Програмске намере Радио Бугарске садрже многе нове облике пружања информација и надамо се да ћемо их вам ускоро представити.
Радио Бугарској желимо срећну 84. годишњицу!
А вама се, поштовани слушаоци, драги пријатељи, и овом приликом захваљујемо на интересовању за наш рад и на подршци!
* У тексту су коришћени подаци о историјским чињеницама које је истраживао и описао Божидар Методијев, новинар и кустос музеја.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиje: архива
Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена. Разлога за то је неколико. Наша земља је на дну листе по трошковима живота у ЕУ – према глобалној бази..
Бугари су добро упознати са узроцима и последицама климатских промена. Они, међутим, нису информисани о противмерама, показују подаци најновијег, шестог по реду, климатског истраживања Европске инвестиционе банке. Анкета је спроведена међу више од 30.000..
Код водопада у селу Пољска Скакавица, у области Ћустендил, љубитељи лептира и нетакнуте природе окупиће се поводом „Празника лептира“ како би посматрали један од најлепших природних феномена на реци Струми. Око водопада, који је висок око 50 метара и..
Овогодишње, четврто по реду издање Дана Ардина 2024. и Фестивал органске хране с Родопа одржаће се под слоганом „Руку под руку за Ардино.“..