28. фебруара 1870. године је велики везир Османског царства Али паша Бугарима признао право на самосталну цркву одвојену од Цариградске патријаршије. Након вишедеценијске борбе за независност бугарске цркве је султан Абдул Азиз издао ферман којим је основана самостална Бугарска егзархија (црквена управа) у саставу Цариградске патријаршије. Ферман који је био својеврсно оличење наде бугарског православног свештенства и верника представљен је бугарској колонији у главном граду Османског царства 1. марта, с амвона храма Светог Стефана.
„Овај ферман је у историји запамћен као султанов указ којим је након скоро 500 година недостатка државности и националне борбе која је трајала 40 година утемељена прва званично призната бугарска институција,“ каже директор Националне библиотеке доц. Красимира Александрова за БНР. „У складу са ферманом султана и Егзархијским уставом, који је израдио и донео црквено-народни сабор сазван 1871. године у Цариграду, Бугарска егзархија је постала званични заступник бугарске народности у Османском царству.“
Овај двојезични ферман султана Абдула Азиза заузима централно место међу оригиналним документима изложеним у Националној библиотеци „Св. Св. Ћирило и Методије“ у Софији поводом обележавања 150 година од оснивања Бугарске егзархије.
Поред богате фотографске и графичке грађе која је део збирке Библиотеке, посетиоци ће на изложби имати прилике да виде и берат Абдула Азиза, јединствен документ везан за именовање Егзарха Антима I
„Документ носи датум 12. април 1872. године, а одушевљава калиграфским радом и својим димензијама – 1.50 м х 75 см. Реч је о документу који је изузетно добро очуван,“ каже доц. Александрова и додаје: „Разлика између фермана и берата је у томе да је ферманом дозвољено оснивање егзархије, док је бератом именован први егзарх Бугарске егзархије. Наш дуг прецима је да одржавамо живим сећање на личности које су допринеле решавању црквеног питања у Цариграду, а које су показале родољубље, храброст и личним средствима су финансирале изградњу зграде егзархије.
У Националној библиотеци ревносно чувамо ове документе а трудимо се да их излажемо сваки пут кад ухватимо прилику. По нама, то ће свакако позитивно утицати на национално самопоуздање и допринети знању о бугарској историји.“
Међу изложеним предметима су мапа Бугарске која показује границе бугарских територија утврђене султановим ферманом издатим 19. фебруара 1870. године.
Изложба посвећена годишњици оснивања Бугарске егзархије ће трајати до средине марта.
Извор: „Хоризонт“ – БНР, припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: БТА, БГНЕС и архива„Сагласно правилима Цркве, на једном месту, на једној канонској територији не могу постојати две православне Цркве“, изјавио је новинарима патријарх Бугарске Даниил поводом одлуке Врховног касационог суда о упису Бугарске старокалендарске..
Архитектонски резерват Арбанаси, који се налази у близини Великог Трнова, једно је од најпопуларнијих туристичких одредишта. Посебну пажњу привлаче средњовековни манастири и цркве, међу којима је и црква Рођења Христовог. Арбанашке цркве данас су..
Врховни касациони суд је донео одлуку сагласно којој ће у регистар верских заједница Бугарске бити уписана Бугарска старокалендарска православна црква. Први пут ће у земљи бити регистрована друга православна црква. Према Врховном касационом..
Смештен међу брдима Љулин планине, Клисурски манастир Свете Петке привлачи својом тајанственошћу и духовношћу. Налази се на само 7 км од бањског..