Музеји у Копривштици, Панађуришту, Стрелчи, Клисури, Батаку причају о бесконачном родољубљу и саможртви јунака Априлског устанка 1876. Ова места и данас буде снажне патриотске осећаје и понос. Нажалост, ове године почетком маја прославе и историјске реконструкције у знак сећања на наше драге јунаке неће се одржати ни у једном граду. Затворени за посетиоце су и музеји који су обично главни организатор свечаности посвећених историји.
Варош Клисура, која у историји остаје са најмасовнијим учешћем у борби за ослобођење Отаџбине, даје највише жртава након избијања устанка 20. априла 1876. (по старом календару). Овај датум обележава врхунац национално-ослободилачке борбе бугарског народа против вековног поробљивача. У борбу се Клисурци укључују без оклевања, без издаја, без страха од надмоћности турске војске. Варош је спаљена и потпуно уништена, те поново изграђена од темеља у годинама након ослобођења. Ништа не може обрисати сећање на јунаке код данашњих становника вароши у подну Старе планине. „Сваке године у априлу се у граду осећа мирис барута, јер обично је у току припрема за једну од најживописнијих реконструкција које се у Бугарској одржавају. Ове године у Клисури није тако због мера у земљи за борбу против корона вируса“ – каже директор Историјског музеја у вароши Стојан Иванов.
„Традиција сећања на догађаја од априла 1876. у нашем граду датира још од 1896, 20 година после њих. Занимљиво је да су наши преци организовали реконструкције историјских догађаја у којима су учествовали и опстали Клисурци и приказивали догађаје као сведоци. Од тада све до данас свечано се обележавају догађаји из доба Априлског устанка.Нажалост, ове године ће бити мало другачије, с обзиром на мере које су предузете. Април је за нас увек био необичан, никада нисмо осећали атмосферу на тај начин. Колектив музеја је суочен са необичним изазовом. На страници музеја ћемо објавити неколико спотова које ће снимити професионални редитељ и желимо да преко њих подсетимо на учешће Клисуре у Априлском устанку. То можемо урадити, јер су од 13. марта музеји затворени за посетиоце.“
Сада радници музеја имају времена за своју основну делатност – научну обраду покретних културних добара, као и да обрате више пажње богатом фонду. „Током година су музеји у Бугарској имали потешкоће у тешким тренуцима, али верујем да ћемо ми бити први који ћемо осетити повратак публике након укидања мера. Ово су дани кушња за све нас. У вези с тим ми имамо једну идеју, коју, надам се, да можемо реализовати летос, када буду попуштене мере“ – каже Стојан Иванов и додаје:
„Прошле године смо први пут реконструисали један поход до лобног места Николе Караџова – нашег руководиоца устанка у 1876. Налази се изнад Клисуре, у пределу који се зове Равна река на Старој планини. Можда ћемо ове године са нашим клубом „Традиција“ организовати малу реконструкцију последњих дана живота Николе Караџова. 1. маја ћемо у веома уском кругу - ја и градоначелници гр. Карлова и Клисуре, положити цвеће на сва историјска места овде. За мене, који се већ 20 година бавим организацијом реконструкције, ова година је осећај, што је неће бити, необичан. Наши преци заслужују да сваке године млађу генерацију подсећамо на њихов подвиг и да се ова генерација васпитава патриотично и са љубављу према роду и домовини.“
Превела: Ива Гринко
Фотографиje: БГНЕСЈединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..