15. августа Бугарска православна црква слави велики хришћански празник Успења Пресвете Богородице или Велику Госпојину, како се тај празник назива у народу. Црква је одувек прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу хришћана која својим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута помагала је појединцима и народима у рату и миру и свуда у невољама. Сваке године 15. августа верници хрле у цркве и манастире који носе име Божје мајке, а неки од богомољаца уочи празника преноће у светињама.
Литија с иконом Пресвете Богородице Тројеручице средином августа привлачи више стотина поклоника на Стару планину код града Тројана. Верници пропешаче неколико стотина метара од Тројанског манастира до параклиса у месту „Могилата“ где су, према предању, монаси први пут донели са собом икону Богородице Тројеручице. На том месту се обавља водосвећење, а свако од присутних има прилику да се поклони пред иконом Пресвете Богомајке.
Чувена чудотворна икона Свете Богородице Тројеручице сматрана је заштитницом Бугара, а Успење Богородичино је слава Тројанског манастира.
Традиционално се на тај дан верници окупљају и у Бачковском и Рилском манастиру где се налазе друге две такође чувене чудотворне иконе Приснодеве Марије у Бугарској. 15. август је празник града Варне, а у бројним селима широм земље организују се сабори и поштују се разноразни обичаји. Коље се курбан и дели људима за здравље и благостање.
Велика Госпојина је највећи хришћански празник посвећен Богородици. 15. августа обележава се успомена на смрт или уснуће Пресвете Деве Марије. Тада се у свим црквама‚ манастирима и параклисима служи Света литургија у славу Божје Мајке. Од тренутка свог Успења‚ Пресвета Дева седи с десне стране свог Сина и својом мајчином молитвом штити читав хришћански род. Познавши њену моћну заштиту‚ тога дана славе не само хришћани. Многи муслимани пуне православне цркве и манастире у ноћи уочи Успења Богородичиног‚ тражећи благослов Богоматери.
Пре око 2000 година‚ тада 64-годишња Божја мајка живела је у Јерусалиму‚ у кући Светог Јована Богослова. Када се једном молила на Маслиновој гори‚ код ње је сишао Архангео Гаврило са палмовом гранчицом у руци и благовестио јој да ће Господ за три дана узети њену душу. Дева Марија је радосно примила ту вест и пожелела да још једном пре смрти види Свете апостоле. И тада се десило чудо - раштркани по свету апостоли који су проповедали Јеванђеље у туђим земљама‚ постали су сведоци њеног Успења. Божја мајка је предала своју чисту душу у руке Свог Сина - Господа Исуса Христа. У тренутку када је њена душа напустила тело‚ читава соба се испунила дивним мирисом‚ а анђели су појали: “Радуј се‚ благодетна‚ Господ је с Тобом‚ благословена си ти међу женама!” Уместо туге‚ апостоли су осетили неописиву духовну радост. Сахранили су њено тело у Гетсиманском врту‚ поред гробова њених родитеља и Светог Јосифа Обручника. Према хришћанској цркви, смрт Свете Богородице јесте корачање из једне димензије у другу, у ону вечног живота.
Успење Пресвете Богородице сматра се празником жена и мајки и нарочито оних‚ које носе њено име. Оне месе обредни хлеб који се зове Богородичина погача и деле га заједно са воћем за здравље‚ али и за душе умрлих.
Припремила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БГНЕС-архива, архива
Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..