Документарни филм „Танда“ Теодора-Косаре Попове, студенткиње Националне академије за позоришну и филмску уметност „Крстјо Сарафов“ у Софији, нашао се међу три номинације за Оскара у категорији страног документарног студентског филма.
Филм је изабран међу више од 1.100 кандидата из целог света. Остварење које је снимљено у једном дану доноси причу о четворо људи који плешу танго – Силвији, Владију, Давидеу и Ралици, испричала је за БНР Теодора-Косара Попова.
Силвија која је по занимању хирург покушава да кроз танго упозна себе, своју душевност коју је једна мушка професија, попут хирурга, гурнула у други план. Италијан Давиде је једини у филму који се професионално бави плесом. У Бугарској држи часове плеса. За слепу Ралицу плес је нека врста психотерапије и начин на који би могла да осети људе, да им се приближи. Влади који је висок 1,46 м и предаје технике даоистичке праксе смогао је храброст да заплеше танго, плес који жене играју искључиво у високим потпетицама, и почео је да припрема будуће плесаче.
Имена победника ће бити објављена 15. октобра 2020. године.
У суботу и недељу, 29. и 30. јуна, језеро у Панчареву у близини Софије је домаћин Фестивала змајевих чамаца. Током два фестивалска дана у веслачкој бази на Панчаревском језеру одржаће се трке змајевих чамаца. Фестивал са слободним улазом ће се..
"У првом поглављу, у којем бегунац Иван Кралич тражи склониште у пријатељској кући чорбаџије Марка у Белој Цркви, али не успева да се тамо сакрије од гонилаца..." Овако почиње аудио-верзија најпознатијег романа бугарске класичне..
Документарни филм „Ваклуш” редитеља Николаја Василева награђен је на Светском филмском фестивалу у Кану „Remember the future“ статуетом „Златни свитац” у категорији „Најбољи филм o социјалнoj правдi”. Филм је сниман у периоду 1998 – 2022. године и садржи..
Простор за уметност, културу и дијалог „Топлоцентрала“ у Софији затвара сезону (јануар – јул 2024) фестивалом „Топло фест.“ На десетине шарених..
„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир..