Документарни филм „Танда“ Теодора-Косаре Попове, студенткиње Националне академије за позоришну и филмску уметност „Крстјо Сарафов“ у Софији, нашао се међу три номинације за Оскара у категорији страног документарног студентског филма.
Филм је изабран међу више од 1.100 кандидата из целог света. Остварење које је снимљено у једном дану доноси причу о четворо људи који плешу танго – Силвији, Владију, Давидеу и Ралици, испричала је за БНР Теодора-Косара Попова.
Силвија која је по занимању хирург покушава да кроз танго упозна себе, своју душевност коју је једна мушка професија, попут хирурга, гурнула у други план. Италијан Давиде је једини у филму који се професионално бави плесом. У Бугарској држи часове плеса. За слепу Ралицу плес је нека врста психотерапије и начин на који би могла да осети људе, да им се приближи. Влади који је висок 1,46 м и предаје технике даоистичке праксе смогао је храброст да заплеше танго, плес који жене играју искључиво у високим потпетицама, и почео је да припрема будуће плесаче.
Имена победника ће бити објављена 15. октобра 2020. године.
Роман "Иста ријека" издат је у Босни и Херцеговини, саопштила је на Фејсбуку његова ауторка Здравка Евтимова. Промоција књиге је одржана 3. јула у оквиру Међунарнародног фестивала књижевности Bookstan у Сарајеву. Роман је издала издавачка кућа..
Изложба под насловом „Пафте – свемир знакова“ Регионалног историјског музеја - Русе гостује у Бургасу. Експозиција, која ће бити отворена данас у 17.30 сати у Етнографском музеју у лучком граду, укључује више од 30 ремек-дела јувелирске уметности...
Крајем јуна гимназија "Св. Кирило и Методије" у Цариброду била је домаћин Међународног научног форума "Културни мостови: приче о значајним Бугарима у Србији" . Форум је организован уз финансијску подршку Министарства образовања и науке Републике..
Простор за уметност, културу и дијалог „Топлоцентрала“ у Софији затвара сезону (јануар – јул 2024) фестивалом „Топло фест.“ На десетине шарених..
„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир..