2. децембра 2015. године Међувладини комитет Унеска за заштиту нематеријалног културног наслеђа уврстио је бугарски фолклорни празник „Сурва“ на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Зимски обичај “Сурва“ је карактеристичан за централни део западне Бугарске – за регион Перника, Брезника, Земена и Радомира, а изводе га тзв. "сурвакари". Реч је о древном паганском обичају терања злих духова и очишћења ради новог живота. Прославе везане за њега се одржавају у јануару и њима се, уз музику и игру, обележава почетак нове године, прославља тријумф креативне људске енергије и вера да ће нова година бити здравија и плоднија.
По традицији, сурвакарске групе чине мушкарци, мада се у последње време њима придружују и жене. У свакој групи међу осталим забавним ликовима су млада, младожења, свекар, свекрва. Они први улазе у куће и благосиљају домаћине. Други скоро неизоставни ликови су поп, медвед, цигани које прате музичари.
Верује се да што су маске језивије то ће даље побећи зли духови и лоше силе. Данас маске постају све обимније и теже. Понекад оне имају по 10-20 кг и стављају се на раме.
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..