2. децембра 2015. године Међувладини комитет Унеска за заштиту нематеријалног културног наслеђа уврстио је бугарски фолклорни празник „Сурва“ на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Зимски обичај “Сурва“ је карактеристичан за централни део западне Бугарске – за регион Перника, Брезника, Земена и Радомира, а изводе га тзв. "сурвакари". Реч је о древном паганском обичају терања злих духова и очишћења ради новог живота. Прославе везане за њега се одржавају у јануару и њима се, уз музику и игру, обележава почетак нове године, прославља тријумф креативне људске енергије и вера да ће нова година бити здравија и плоднија.
По традицији, сурвакарске групе чине мушкарци, мада се у последње време њима придружују и жене. У свакој групи међу осталим забавним ликовима су млада, младожења, свекар, свекрва. Они први улазе у куће и благосиљају домаћине. Други скоро неизоставни ликови су поп, медвед, цигани које прате музичари.
Верује се да што су маске језивије то ће даље побећи зли духови и лоше силе. Данас маске постају све обимније и теже. Понекад оне имају по 10-20 кг и стављају се на раме.
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...