2. децембра 2015. године Међувладини комитет Унеска за заштиту нематеријалног културног наслеђа уврстио је бугарски фолклорни празник „Сурва“ на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Зимски обичај “Сурва“ је карактеристичан за централни део западне Бугарске – за регион Перника, Брезника, Земена и Радомира, а изводе га тзв. "сурвакари". Реч је о древном паганском обичају терања злих духова и очишћења ради новог живота. Прославе везане за њега се одржавају у јануару и њима се, уз музику и игру, обележава почетак нове године, прославља тријумф креативне људске енергије и вера да ће нова година бити здравија и плоднија.
По традицији, сурвакарске групе чине мушкарци, мада се у последње време њима придружују и жене. У свакој групи међу осталим забавним ликовима су млада, младожења, свекар, свекрва. Они први улазе у куће и благосиљају домаћине. Други скоро неизоставни ликови су поп, медвед, цигани које прате музичари.
Верује се да што су маске језивије то ће даље побећи зли духови и лоше силе. Данас маске постају све обимније и теже. Понекад оне имају по 10-20 кг и стављају се на раме.
Први јануар је дан препун радости, наде и очекивања – тренутак када се свака породица нада благородној години која ће сваком њеном члану донети здравље, срећу и остварење снова. У бугарској традицији овај дан је познат као Сурва, али и као Васиљевдан,..
Уочи дочека Нове године, у бугараском помашком селу Рибново, у југозападној Бугарској, одржава се избор за најлепшу невесту „гелину“ у последње четири године. Тако се у овом крају називају невесте које су посебно украшене и „осликане“ за своје..
Сваки празник има свој мирис, боје и мелодију. Тако је и са Божићем. „О коледарским песмама и њиховој сврси зна се мало, ретко се говори, а често се износе и погрешне информације. Али најважније је да ове песме не нестану!“ каже у интервјуу за Радио..