Криза изазвана новим коронавирусом погодила је привреду, образовање, културу. Због заштитних мера драстично је смањена и жива комуникација међу људима… Не може се тачно рећи која је сфера живота и група људи најпогођенија, међутим нема сумње да је ова криза додатно погодила бескућнике. Њихова се судбина посебно у условима пандемије тешко може описати.
У зимским месецима у подунавском граду Русеу о бескућницима брине претежно Црвени крст Бугарске. Више од 10 година у граду ради кухиња за бескућнике код Црвеног крста. Људима који су остали без крова над главом пружала се и могућност за туширање које је за њих луксуз који зими замењује воде Дунава.
Али с обзиром да је ове године све другачије, бескућници немају нити топлу храну, нити бесплатно туширање. Такве су заштитне мере – они не смеју јести заједно, на једном месту се не сме окупљати више људи и треба држати дистанцу. Уместо топле хране бескућници добијају недељни пакет помоћи који укључује конзерве готове хране - пасуљ са кобасицом, кувано месо, паштету, рибу, једну супу и 2 сендвича. У пакету су и дезинфектант за руке и заштитна маска. Прошле године се Црвеном крсту у Русеу за помоћ обратило 48 особа, а сада их је више.
Здравко је бескућник, вид му је оштећен, још увек чека пензију: "Зна ме цео град – као рибара и грађевинара, 15 година сам радио у Русији и тако су ми дали надимак Здравко Рус", каже он.
И његова прича је тужна. Без крова над главом остао је после развода брака. Бар једно 10 година дели судбину бескућника. Лети су његов дом клупе, а сада живи у једном подруму у који се бесправно уселио.
"Имам познанике, кад одем у центар града, увек ми неко да по коју стотинку. Могу и да просјачим, није срамота – не крадем, не варам, не лажем. Неки људи дају, док други не дају…“, прича о својим невољама Здравко.
И Васил је већ дуго година бескућник. На улици је остао услед породичних проблема. Цео живот радио је у Буграским државним железницама /БДЖ/.
"Отпустили су ме као технолошки вишак. Имам 60 година – ко ће мене држати на послу, ко ће ме запослити? Ма где потражио посао, кад чују које сам годиште – иста прича: „Назваћемо те“ и ништа".
Панајот је захвалан што добија храну и каже: „Важно је што неко мисли и на људе попут нас”. Разболео се и остао је без куће.
"Имам једног друга који каже да у животу нисам радио једино као поп и казанџија. Много тога умем и знам, радио сам свашта – главна професија ми је мајстор-пекар".
Бескућницима помажу волонтери Црвеног крста. Организује их Антоанета Јабанозова која каже:
"Ти људи не воле да се држе правила и то је нормално, ми их разумемо, прихватамо то и не оптужујемо их, већ напротив - поштујемо њихову жељу да тако живе. Трудимо се да им на неки начин помогнемо. Чињеница је да им је помоћ потребна, мада неки то не признају. Имамо доста нових људи – данассу дошле 3 особе, јуче такође 3 - укупно 6 нових у два дана".
Ове године је све другачије. Ресторани чије је особље показивало саосећајност и успевало да издвоји кришку хлеба и јањију за 1-2 бескућника су затворени. Већина нас ради од куће, али многи су и даље на улици – као Здравко, Васил и Панајот. Немојмо и нашу саосећајност затварати у кућу.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: архива, Црвени крст Бугарске - Русе, Антоанета Јабанозова
Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..
Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..
Према јесењем истраживању „Евробарометра“, спроведеном између 11. октобра и 1. новембра, подршка грађана Бугарске за улазак у еврозону порасла је за 9..
Од почетка 2025. године, Служба за социјалну заштиту у Бургасу уводи нову дигиталну здравствено-социјалну услугу – „телеасистенцију“, преноси БНР..
На Тргу „Тројката“ у приморском граду Бургасу вечерас у 18.30 часова свечано ће бити отворено клизалиште на отвореном, површине 400 квадратних метара...