Први јануар је! Први дан 2021. године, први дан новог почетка и нових нада за све нас, за наше породице, родбину и пријатеље! Данас Бугарска православна црква слави Светог Василија Великог.
Свети Василије остаје у историји не само као велики богослов, веома учен човек (учио је филозофију, реторику, астрономију и многе друге науке), велики световни и духовни учитељ цркве. Он је познат и по монашком и добротворном насељу „Василијада“ које је на улазу у град Кесарију подигао за болесне, старе и сироте а које укључује домове, болнице, гостионице итд.
Први дан нове године у Бугарској је познат под именом Сурваки. Име је везано за обичај сурвакање који је почињао у првим сатима нове године – тзв. сурвакари (групе дечака од 5 до 12 година старости) обилазили су куће и лепо украшеном дреновом гранчицом тапшали укућане по леђима уз жеље за здравље, берићет и благостање. И данас се овај обичај практикује, с тим што више нема толико дубоки ритуални смисао. У нашим данима он је пре свега атракција и забава за децу.
Први дан нове године код нас је познат и као Васиљевдан – народни празник који је истовремено везан за хришћанске и паганске ритуале. У ритуалним песмама помиње се цура Васила или Василија која гата каква ће бити будућност младих девојака. У једној од песама пева се: „Здрава, здрава годиница, и догодине живи, здрави били!“…
Васиљевдану посвећен је прилог из нашег архива Живи и здрави били на много година.
Саставила: Албена Безовска
Уредила и превела: Албена Џерманова
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..