Први јануар је! Први дан 2021. године, први дан новог почетка и нових нада за све нас, за наше породице, родбину и пријатеље! Данас Бугарска православна црква слави Светог Василија Великог.
Свети Василије остаје у историји не само као велики богослов, веома учен човек (учио је филозофију, реторику, астрономију и многе друге науке), велики световни и духовни учитељ цркве. Он је познат и по монашком и добротворном насељу „Василијада“ које је на улазу у град Кесарију подигао за болесне, старе и сироте а које укључује домове, болнице, гостионице итд.
Први дан нове године у Бугарској је познат под именом Сурваки. Име је везано за обичај сурвакање који је почињао у првим сатима нове године – тзв. сурвакари (групе дечака од 5 до 12 година старости) обилазили су куће и лепо украшеном дреновом гранчицом тапшали укућане по леђима уз жеље за здравље, берићет и благостање. И данас се овај обичај практикује, с тим што више нема толико дубоки ритуални смисао. У нашим данима он је пре свега атракција и забава за децу.
Први дан нове године код нас је познат и као Васиљевдан – народни празник који је истовремено везан за хришћанске и паганске ритуале. У ритуалним песмама помиње се цура Васила или Василија која гата каква ће бити будућност младих девојака. У једној од песама пева се: „Здрава, здрава годиница, и догодине живи, здрави били!“…
Васиљевдану посвећен је прилог из нашег архива Живи и здрави били на много година.
Саставила: Албена Безовска
Уредила и превела: Албена Џерманова
Уметност вођења преговора између представника група или држава – овако укратко можемо дефинисати појам дипломатије. Реч „дипломатија“ води порекло од грчке речи диплома. Поред уобичајеног значења, ова реч значи још и повеља коју након преговора..
Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и..
„Кад дечак постане мушкарац...” Ово је назив изложбе у оквиру које Национални етнографски музеј подсећа на живот у касарни током „оних 45 година”. Изложба се може погледати у периоду од 20. јуна до 20. августа у централном фоајеу некадашњег Кнежевог..