Трачани су волели да пију густо вино са израженом аромом воћа и заосталим укусом … пчелиног воска. Винарија у Варни нуди путовање у времену преко сорте грожђа из доба Хомерове „Илијаде“.
Ово није шала нити јефтин рекламни трик, већ плод низа археолошких и хемијских истраживања и експеримената који су потрајали више од 14 година. Виноградар из Варне Атанас Карагеоргијев је свој изум патентирао и већ неколико дана у продаји су прве плаше вина у којима је запечаћена историја дуга 3.000 година.
Све је почело као у шали. Током шетње по древном трачком светишту Татул, у Родопима, Карагеоргијев је заједно са својим другом Павелом Петковим /бившим директором Историјског музеја у Крџалију/ угледао необичан грозд црног грожђа. Он и Павел су решили да га пошаљу Институту за агробиологију у Софији на ДНК анализу. Резултати су зачуђујући и недвосмислено потврђују претпоставку да је у питању сорта древног порекла, типична за услове на нашем поднебљу пре 3.000 година.
Након бројних препрека Карагеоргијев је успео да размножи дивљу лозу и виновом лозом засади 5 хектара, према старијим технологијама. У међувремену је својим пројектом конкурисао за финансирање из Фонда за пољопривреду, али пошто није у прописаном року успео да достави банковну гаранцију, пројекат вредан 105 хиљада лева је одбачен.
„Упркос свему ова је сорта конкурентна, отпорна је на болести и штеточине, а род је врло добар. Вино које се од ње добија подсећа помало на сорту Гамза, али и на Мавруд. И то је нормално с обзиром да је реч о древној сорти винове лозе. Има богату воћну арому вишње, трешње и пријатан заостали укус. Свакако је то добра сорта коју ћу и даље узгајати“ – категоричан је Карагеоргијев.
Трачани су у древности словили за искусне виноградаре. С тим у вези је виноградар из Варне посетио археолошке објекте широм земље, обратио се истраживачима за консултације и детаљно је истражио старе технологије које су примењивали Трачани. И тако је донео одлуку да ће његово вино одлежавати у ћуповима од теракоте.
„Ћупови са грожђем су закопани у земљу и не дирају се до фебруара, – прича он. – Претпостављамо да је технологија од пре 3.000 година укључивала и импрегнацију ћупова пчелиним воском, да не би они пропуштали течност. Зато и ја импрегинарам ћупове пчелиним воском и тако се воћни укус вина допуњује заосталим укусом пчелиног воска.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Атанас Карагеоргијев, БТА
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1...
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка..