Ветар у гранама, песма птица, кишне капи и пуцкетање стакла са разбијених прозора – то је звучна слика напуштених села у Бугарској. У региону града Трјавне, у подножју Старе планине, налази се око 100 старих села и махала са укупним становништвом 1.000 људи. У некима од њих живи само 1 или 2 особе, међутим, друга су одавно тотално напуштена и препуштена забораву, а порушене куће све више обавијају трње и коров, као у бајци браће Грим. Један музичар је решио да сними дах напуштених села и да га претвори у … музику, како би оживео прошлост.
Мирјан Колев живи у Трјавни. Бави се експерименталном музиком, сарађује са визуелним уметницима и путује на турнеје по свету. Последње године, међутим, он је због коронавируса приморан да остане код куће и тако је настао његов нестандардан пројекат. Мирјан је кренуо у обилазак региона Травне и пронашао је право благо. „На само 10 км од града налази се много села која је тешко наћи, јер до њих чак нема пута. Она су потпуно напуштена и већ су постала део шуме, објашњава музичар. Прво их је фотографисао, али је после решио да их претвори у музику и тако је снимио звуке који долазе из порушених кућа. Резултат је албум „Напуштена села“.
„Снимио сам поједине звуке неколико кућа. Затим сам их обрадио помоћу софтвера и направио музику. Овај се приступ користи у експерименталној музици – тзв. field recording. Ја сам додао и гитару. Трудио сам се да она буде минималистичка, како би било више простора и места за машту. Албум се може чути онлајн“ – прича Мирјан.
Тишина опустелих села у околини Трјавне је дубока, као да је стала у времену а ремете је једино песма птица и пуцкетање грана. Зато он одлази тамо када је време лоше – када пада киша, када кишне капи плешу по порушеним крововима и клизе по рушевинама, чује се шиштање ветра који улази кроз разбијене прозоре - ковитла по некадашњим собама и на све стране разбацује предмете препуштене зубу времена и пожутеле слике којих се данас већ нико и не сећа…
„С једне стране можеш замислити како је некада овде било живо. На неким местима ми се чак чини као да су људи изненада отишли из села и журећи, оставили су нераспремљене столове… Видиш како је живот напустио та места. А с друге – она постају део шуме и то је, чини ми се, сасвим природан процес, јер је део природних циклуса природе. Једноставно, она – природа, све своје поново узима“ – каже Мирјан Колев.
До сада је музичар снимио звуке у десетак напуштених села у околини Трјавне. Каже да у већини њих има само неколико кућа и да су их још у доба када је Бугарска била под османском владавином основали људи који су организовали устанке и које је власт прогањала. Били су приморани да се са својим породицама крију у планини на тешко приступачним местима.
Мирјан је и фотограф аматер. У свом архиву чува низ фотографија усамљених, напуштених кућа у околини града Трјавне из различитих епоха. „Неке су од черпића или дрвене, док су друге новије – циглане. Али за неколико година од њих неће бити ни трага“, каже он.
Међутим, пројекат Мирјана Колева ће остати да би нас подсећао да смо рањиви и пролазни на овој земљи.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Мирјан Колев
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога..