По старој традицији јаја се фарбају на Велики четвртак. Обично то ради најстарија жена у породици. Некада је у једној имућној сеоској кући фарбано око 500-600 јаја, како би имало довољно јаја све до Вазнесења Христовог – за све чланове породице, родбину, госте, па и за сиромашне људе и путнике намернице. У прошлости су се ускршња јаја бојала природним бојама. Тако су, рецимо, за добивање црвене боје користили оригано, зелене – коприву, наранџасте – руј, жуте – лишће од ораха или јабукове љуске.
Пре него што почне са бојањем, газдарица је палила свећу и крстећи се изговарала речи: „Дај, Боже, да и следеће године дочекамо црвено јаје!“.
Прво јаје се обавезно боји у црвену боју. Зашто?
„С једне стране јаје је по традицији прва мрсна храна после дугог поста. У хришћанству се оно тумачи као симбол Христовог гроба који су његови следбеници после Васкрсења пронашли празан и општије речено као симбол вечног живота и духовног спасења – објашњава доц. Вихра Баева са Института за етнологију и фолклористику БАН. – И у фолклору јајету се придаје велики значај зато што има обличје сунца и подсећа на обнављање живота, верује се још да штити од злих сила, користи се као средство за лечење и скидање чини и магије. С друге стране, православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово васкрсење. Црвена боја по народном веровању симболизује енергију, животну снагу и сам живот, а истовремено у стању је да одагна све што је лоше или опасно.
Прво јаје се обавезно фарбало у црвену боју и њиме су трљали образе деце, девојака и невеста, како би сви били здрави, лепи, јер се веровало да ће их чувати од урокљивих очију и штитити од сваког зла. Оно се ставља поред кућне иконе и чува се целе године да би донело здравље и благостање укућанима. На Ускрс се црвена јаја односе и у цркву где се остављају пред иконе.
Посебно значење придавано је тзв. писаним јајима или ускршњим писаницама. Она се обично не једу већ се поклањају драгим особама, а оне их чувају као драгу успомену.
О старинским техникама шарања ускршњих јаја можете прочитати ОВДЕ.
Уредила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС и архива
Називају их будитељима, јер буде бугарски дух и осећај националног поноса. Они одржавају самосвест бугарског народа, пробуђују осећај припадности заједници, уливају веру и уједињују народ. Идеја о прослави Дана народних будитеља је настала пре 100..
Данас се подсећамо дана када је Бугарска постала независна земља, са поносом се сећамо Химне независности која је настала на дан када је у старој бугарској престоници Великом Трнову свечано проглашена независност Бугарске. Тог дана је цела земља..
8. септембра Бугарска православна црква и њени верници обележавају Рођење Пресвете Богородице – празник који је у народу познат као Мала госпојина. У долини реке Габровница, ушушкан у загрљају планине Ржана, налази се манастир Рођења Пресвете..