По старој традицији јаја се фарбају на Велики четвртак. Обично то ради најстарија жена у породици. Некада је у једној имућној сеоској кући фарбано око 500-600 јаја, како би имало довољно јаја све до Вазнесења Христовог – за све чланове породице, родбину, госте, па и за сиромашне људе и путнике намернице. У прошлости су се ускршња јаја бојала природним бојама. Тако су, рецимо, за добивање црвене боје користили оригано, зелене – коприву, наранџасте – руј, жуте – лишће од ораха или јабукове љуске.
Пре него што почне са бојањем, газдарица је палила свећу и крстећи се изговарала речи: „Дај, Боже, да и следеће године дочекамо црвено јаје!“.
Прво јаје се обавезно боји у црвену боју. Зашто?
„С једне стране јаје је по традицији прва мрсна храна после дугог поста. У хришћанству се оно тумачи као симбол Христовог гроба који су његови следбеници после Васкрсења пронашли празан и општије речено као симбол вечног живота и духовног спасења – објашњава доц. Вихра Баева са Института за етнологију и фолклористику БАН. – И у фолклору јајету се придаје велики значај зато што има обличје сунца и подсећа на обнављање живота, верује се још да штити од злих сила, користи се као средство за лечење и скидање чини и магије. С друге стране, православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово васкрсење. Црвена боја по народном веровању симболизује енергију, животну снагу и сам живот, а истовремено у стању је да одагна све што је лоше или опасно.
Прво јаје се обавезно фарбало у црвену боју и њиме су трљали образе деце, девојака и невеста, како би сви били здрави, лепи, јер се веровало да ће их чувати од урокљивих очију и штитити од сваког зла. Оно се ставља поред кућне иконе и чува се целе године да би донело здравље и благостање укућанима. На Ускрс се црвена јаја односе и у цркву где се остављају пред иконе.
Посебно значење придавано је тзв. писаним јајима или ускршњим писаницама. Она се обично не једу већ се поклањају драгим особама, а оне их чувају као драгу успомену.
О старинским техникама шарања ускршњих јаја можете прочитати ОВДЕ.
Уредила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС и архива
Трећег дана по Божићу – 27. децембра , православна црква и верници молитвено се сећају Светог првомученика – архиђакона Стефана, прво г хришћанин а који је пострадао за Христову веру. Као што је забележено у његовом житију, Стефан..
Бадње вече је празник нашег смирења, захвалности и наде. Неки не посте читав период Божићног поста, а други га уопште не поштују, али то не мења чињеницу да се на тај дан Бугари окупљају око празничне трпезе како би осетили топлину дома и ритуалне..
Ако питамо неког детета где је рођен Божић Бата, одговор ће највероватније бити: ˮУ Лапонији“ (или: ˮНа Северном полу!“). У ствари, чак и неки одрасли људи не знају да је добар старац рођен пре више столећа а има везе са Светим Николајем који је због..
Претежно облачно
Променљиво облачно