Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Експедиција ће покушати да открије тајне камених мостова у Родопима

Фотографија: архива

Камени мостови у Родопима, који су чврсто стали на своје камене ноге, друже се с временом.  И мада их често називају „римским мостовима“, највероватније су они изграђени у средњовековљу, пише Иван Балкански у својој књизи „Стари мостови у Крџалијском округу”. Данас се удружење „Мештра” латило задатка да открије тајну њихове лепоте и отпорности на време. Крајем овог месеца оно ће спровести теренско истраживање у планини. Река Арда је главни центар око којег су изграђени већи мостови.

Арх. Иван Колев
„Ови објекти нису добро истражени – недостају поуздане информације и документи о њиховој изградњи и њиховим одржавањем, нити о томе ко их је пројектовао и градио – прича руководилац пројекта арх. Иван Колев. – Веома је занимљиво како су ти мостови грађени као јединствен систем за прелажење великих водених баријера у Родопима. У том смислу занимљиво је да ли су они били део једне идеје или је сваки од њих подигнут у различитом временском периоду различитим поводом. Међутим, пажњу привлачи једна чињеница – када погледамо мапу Родопа и реке Арде, види се да су велики мостови и читавом низу отприлике на једнаком растојању један од другога. А по мом мишљењу, то значи да они представљају унапред промишљен систем и његова анализа би доказала ту идеју.”

Удружење „Мештра”  ће у сарадњи са Историјским музејом у Ардину, Регионалним историјским музејом у Крџалију и уз помоћ волонтера проверити какво је стање камених мостова, да ли су они очувани у свом првобитном облику или су можда претрпели неке промене. Радиће се у Ардину, Крџалију и Смољану, где се налази преко сто камених мостова. За сваки од њих биће припремљени актуелни и архивски подаци, анализа тренутног стања и аутентичности. Све информације ће бити доступне на специјалном сајту, а у будуће ће се оне користити за обнову мостова.


Мостови су тако добро очувани, јер представљају конструкцију која је позната још из древности  – каже арх. Иван Колев. – То значи, да су до индустријске револуције коришћени скоро исти грађевински системи који су стално унапређивани. Мостови у Родопима су међу последњим примерима овог типа архитектуре, пре него што се појаве метални, па затим и бетонски мостови. Зато можемо рећи да су они отпорни управо захваљујући обогаћивању знања и технологија током времена.”


Једним од симбола Родопа сматра се Ђавољи мост на реци Арда. Он је тролучни, дуг је 66 м, широк – 3,4 м и висок – 12 м. Подигнут је почетком 16. века по наруџби султана Селима I и важио је за један од главних саобраћајних веза Родопа са Западном Тракијом.

Једна од бројних легенди каже да се у води испод моста у одређеном делу дана огледа ђаво.

Извор: Интервју програма „Христо Ботев” БНР са арх. Иваном Колевим

Саставила: Дијана Цанкова

Уредила и превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Удружење „Мештра”, архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

СУ

Више од 300 истраживача Библије окупиће се на међународној конференцији у Софији

Софијски универзитет „Св. Климент Охридски“ дочекаће више од 300 научника из целог света на традиционалној међународној конференцији Европског удружења за библијска истраживања. Организатори форума, који ће се одржати од 15. до 18. јула, припремили..

објављено 14.7.24. 12.05
Митрополит ловчански Гавриил

Господ Исус Христос је крајеугаони камен и темељ наше Цркве и вере

„Сваки епископ, био он епископ, архијеписком, митрополит или патријарх, добио је на хиротонији једнаку благодат. Једнаки су благодатни дарови архијереја. Разликују се по служби својој, али је у Симболу вере речено: „Верујем у једну свету, саборну и..

објављено 12.7.24. 11.05

За 10 година број верника у Бугарској смањен за 9%

Бугарска је на последњем месту у ЕУ по броју свештеника – 12 на 100.000 становника. У земљи има преко 8.000 цркава и манастира, односно 10 пута више од духовника, показују подаци пописа становништва Бугарске спроведеног 2021. године. 51,4%,..

објављено 9.7.24. 10.30