Према Јулијанском календару 3. јуна се обележава празник светих Константина и Јелене. У ноћи 3. на 4. јун у неким селима на подручју Странџе изводи се обичај нестинарство – древна игра по ужареном угљевљу.
Године 2009. је Међувладини комитет Унеска за заштиту нематеријалног културног наслеђа уврстио древни бугарски обичај нестинарство на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, а дато му је место и у Националном систему „Бугарска – живо људско благо“.
Припрема за Дан светог Костадина, како је празник познат на подручју Странџе, почиње у рану зору. Освећују се нестинарске иконе које су најважнији свети предмет у том обреду. За разлику од црквених икона, нестинарске иконе имају дршке. Иконе се увијају у јаркоцрвена обредна платна и украшавају цвећем. Освећивање се ради на "ајазмото" – светом извору у близини неког храма‚ манастира или другог светог места где се дршке икона ритуално перу водом. Верује се да вода има моћ исцељења и очишћења‚ па зато и празник почиње претходним обредним поступцима са таквим смислом.
Ватра се пали предвече. Мушкарци распирују жеравицу и обликују велики круг. Људи који играју око ватре обично описују три или девет кругова.
Почиње тајанствена нестинарска игра на жаравици. Уз звуке гајди и тапана нестинари упадају у посебно мистично стање – тренутак кад се у њих усељује Бог. Звук тих инструмената сматра се делом мађије нестинарског ритуала, а тапан се током године чува у сеоском храму одакле се износи једино због игре по ужареном угљевљу. Учесници ритуала плешу са иконом светих Константина и Јелене у рукама и кажу да они их чувају и да им утиру пут кроз жеравицу.
Према народном веровању, ложење ватре чува од злих сила људе‚ природу, па чак и Сунце тако што увећава његову божанствену силу. Верује се да се игра на ватри изводи због здравља и среће.
Једну од аутентичних мелодија које се по традицији изводе у току нестинарске игре пре неколико деценија снимили су Костадин Варимезов – гајде и Огњан Василев – тапан. Ноте те мелодије је записао композитор Марин Големинов када је посетио село Блгари, у којем се традиција нестинарства још чува, и присуствовао целом обичају. Големинов, који је тада имао 30 година, је већ био изабрао сиже за своју плесну драму „Нестинарка“ и написао део музике, али је решио да на лицу места сазна више појединости о том древном бугарском обичају. Касније је ова мелодија постала једна од главних тема музичког дела „Нестинарка“.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, Албена Безовска
Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..
Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..
Променљиво облачно