Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Дан независности и уједињења – два подвига којим је Бугарска обезбедила себи место на светској карти

Фотографија: БГНЕС

22. септембра 1908. године је Бугарска прогласила своју независност и тиме ставила крај на последње вазалне везе са Османским царством. Кнежевина Бугарска постала је независна царевина на челу са царем Фердинандом.

Проглашењем своје независности Бугарска је постала равноправни учесник у међународним односима:

Година и датум проглашења независности младе бугарске државе нису ни мало случајни.

Ситуација на међународној сцени је у то време била повољна, што је искористио бугарски кнез да би се састао лично са аустријским царем Францом Јозефом у Бечу и затражио подршку Аустроугарске.

Независност Бугарске проглашена је у старој бугарској престоници Великом Трнову – као знак континуитета са великом средњовековном бугарском државом. Пред Бугарском је био дуг и не лак пут до међународног признања.

Обележавамо 110 година од проглашења независности Бугарске:

Висока порта тражила је да јој Бугарска плаћа одштету због кршења Берлинског уговора, али је председник владе Александар Малинов одбио да то прихвати уз речи да се независност не може откупити. Бугарска војска је због повећане напетости делимично мобилисана. Руско царство у том тренутку није желело војни сукоб на Балкану због чега је преузело улогу посредника у преговорима. Руско царство је изразило спремност да отпише дуг Османском царству који му је остао после Руско-турског рата 1877-1878. године. Висока порта је, са своје стране, одустала од одштете од Бугарске и признала је њену независност.

Данас често повезујемо Дан независности са победом бугарске дипломатије, а у то нас је убедила и историчар Ирина Ботева из града Панађуришта.

„22. септембар је посебно важан датум јер смо за скоро све остале значајније догађаје до тада, изузев уједињења, на овај или онај начин тражили и очекивали помоћ од Великих сила. Ако изузмемо пад под власт Османлија, тешко да имамо трагичнији тренутак од потписивања Берлинског уговора након чега смо били у позицији ишчекивања „благослова“ неке велике силе. Док је чин проглашења независности, на челу са председником владе Александром Малиновим и царем Фердинандом, доказ да ова земља треба да буде суверена јер има снагу да се докаже на међународној сцени и брани своју независност.“


Данас, 114 година касније, 22. септембар и даље буди осећај поноса и захвалности. Тако је, рецимо, за студента Цвјатка Цветкова Дан независности исто толико важан колико и 3. март – Ослобођење Бугарске од Турака:

„Ово је битан дан за бугарски народ јер смо се изборили за независност од Османског царства и напокон смо могли да успоставимо трговинске односе са другим европским земљама и народима, овај празник показује да смо већ самостални и не треба нам подршка развијенијих и јачих земаља. А бити независтан значи бити слободан у својим одлукама,“ рекао је студент.

У анкети Радио Бугарске о томе да ли данас умемо да бранимо своју независност, Теменуга Златева из Софије је одговорила да је савремени човек све зависнији од разних фактора:

„Ма колико отворен био савремени свет, што даје могућност слободног кретања, медији, разне институције, глобална криза, а сад и гасна криза, ускраћују нам слободу и независност. Али свако од нас може да покуша да буде независтан, да поштује и воли своју породицу и пријатеље, јер управо у породици и међу пријатељима човек ужива личну слободу и независност,“ рекла је Златева.

„Данас смо зависни, пре свега, од државне политике и финансијског стања земље или, најуопштеније речено, од управљања земљом,“ рекла је Евелина Петрова из Софије и додала:

„Ништа се није променило током година, али је зато Бугарин јак, може да поднесе све. По томе смо ми, Бугари, познати – упркос тешким тренуцима, увек смо опстајали. Осим тога, снажна вера у Бога је нас одржала кроз векове ропства, давала нам је снагу да и када немамо слободу имамо душу, сачували смо своје вредности и опстали као народ,“ рекла је Евелина Петрова.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Проф. Николај Овчаров

У некрополи на Перперикону археолози открили још један гроб „вампира“

Гроб особе која је после смрти била подвргнута ритуалу против вампира откривен је приликом археолошких ископавања на Перперикону, рекао је за БТА руоводилац истраживања проф. Николај Овчаров. Гроб је пронађен међу скоро 250 откопаних гробова и..

објављено 22.10.24. 12.16

Љубавне строфе на чесми Елија у Никополу

Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...

објављено 21.10.24. 12.20
Ромен Гари (1914-1980)

Писац, дипломата и хуманиста – Ромен Гари и одјек његовог боравка у послератној Бугарској

Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора.  Једног хладног..

објављено 21.10.24. 11.37