Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2023 Сва права задржана

Јелка окићена ручно израђеним украсима од... глине

Нема изричитог правила када тачно треба китити јелку, али по једном од распрострањених веровања, то се ради 6. децембра – на Никољдан. И, наравно, не постоји ништа лепше од тога да божићно дрвце украсимо ручно израђеним украсима. И то онима који су направљени од... глине.

Место где поближе можете да се упознате са начином њихове израде и да сами уђете у тајне глине под стручним руководством Марије Василевске је грнчарска радионица у комплексу "Старо Карлово". Комплекс, који се налази у централној Бугарској, обједињује пет амблематских кућа-споменика културе, а једна од њих, која потиче из доба националног препорода Бугарске – Бухаловски хан, претворена је у "Центар за занате и културне традиције".

Бухаловски хан
"У нашим радионицама свако може да направи нешто својим рукама, а за Божић предлажемо шаблоне који се из глине секу посебним калупима", објашњава Марија Василевска. "Ради се о једном од најједноставнијих, најчешћих и доста приступачних метода рада. Користе се различите врсте глине, а печење се одвија у ватросталним пећима. Нису потребне никакве посебне вештине, само жеља и мало више труда."

Међутим, истинско занатско умеће огледа се у детаљима. Најразличитије врсте фигурица – анђеле, звона, фигурице Снешка Белића, јелене, пахуље, звездице – Марија израђује са изузетном прецизношћу, а цртање по мекој глини свакако захтева чврсту руку, озбиљно умеће и креативност. Јер да би добио свој финални изглед, сваки од украса се обликује и оцртава појединачно.


"У производе ручне израде, занатлија улаже и велики део себе", каже Марија Василевска. "Што се тиче глине, то је веома захвалан материјал, податан, економичан, веома пријатан за рад. Сирова глина у почетку захтева више труда и снаге у рукама како би се добро умесила, затим се разваљала до одређене дебљине након чега се нежно и пажљиво обликују исечене фигурице."

Марија Василевска ради и на аутентичном грнчарском точку, на коме ваја прекрасна звона. А ево како ова уметница у своје производе уноси божићни дух:


"Направим себи атмосферу – упалим свећу, пустим лепу божићну музику, а за украшавање фигурица користим боје које су карактеристичне за божићне празнике – белу, зелену, црвену, сребрну и златну. Свако од нас у себи носи нешто урођено и то мора открити и отпустити из себе да би могло да се преточи у материјални свет", уверена је Марија Василевска. "Човек треба да се окуша у разним занатима који постоје још од праискона, а на нама је да их спасемо и сачувамо од заборава. Када човек почне да ствара, било да је то цртање, шивење, ткање, овај креативни процес из њега извлачи оно најбоље. Кад човек покуша и пронађе се у нечему, то му храни душу."

Сваки предмет створен вештим рукама данашњих занатлија у Бухаловском хану није само додатак, предмет, лепа куповина. То је стање духа, задивљујућа чаролија због које човек изнова пожели да се врати у Карлово.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Туристички комплекс "Старо Карлово"

Галерија

Више из ове категориjе

Фотографиjа: Facebook /Здравка Евтимова

Прича Здравке Евтимове овенчана престижном наградом у САД

Бугарска књижевница Здравка Евтимова у САД је добила ново високо признање за свој таленат. Онлајн платформа за дискусије између аутора дела из области научне фантастике, фантазије и хорора, прогласила је причу „Димитру – песнику“, која је у овој земљи..

објављено 29.1.23. 12.15

Бајковити свет Љубена Зидарова оживљава у галерији „Квадрат 500“

До 26. марта житељи и гости главног града Бугарске имају прилику да погледају изложбу „Бајковити свет Љубена Зидарова“. Домаћин је Национална галерија „Квадрат 500“, а изложба обухвата десет илустрација познатог уметника, који нас је почетком 2023...

објављено 28.1.23. 11.10
Примабалерина Марта Петкова и први солиста Никола Хаџитанев у балетској представи „Ана Карењина“ Пловдивске опере.

Кад је Чајковски срео Толстоја... у балету Леа Мујића на бугарској сцени

„Ана Карењина“, балет изузетно успешног хрватског кореографа Леа Мујића, прошлог лета је као метеорит пролетео бугарским културним простором. Кореографија на музику Петра Чајковског и заснована на истоименом роману Лава Толстоја, први пут је у нашој..

објављено 25.1.23. 16.02