Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

150 година од погибије Апостола слободе

Село Војњагово чува успомену на свог учитеља Васила Левског

Левски, Апостол, ђакон Игњатије... Ово су само нека од имена под којима је познат Васил Иванов Кунчев (18. јули 1837 – 18. фебруар 1873), бугарски национални херој, који је постао симбол наше борбе за слободу и независност. Познат је и као Даскал (Учитељ), али мало ко зна да су га тако почели звати због његовог учитељевања у селу Војњагово, које се налази недалеко од места Карлово у којем је рођен.


„Био је учитељ овде и људи у селу, како би изразили своје поштовање, звали су га „Даскал“, обраћали су му се тако у знак своје љубави и уважавања“, каже Цонка Дамјанова, секретар Народног читалишта „Васил Левски 1900“ у овом селу. „Васил Левски Војњагово није изабрао случајно. Као дете је долазио овде јер је његов ујак у селу имао радњу и он га је често посећивао. Када је његов други ујак, који је био јеромонах, сазнао да становници Војњагова траже учитеља, предложио је Васила.

Младић је у селу предавао скоро 2 године – од маја 1864. до краја марта 1866. године, а својих 19 ученика, од којих је најмлађи имао 6, а најстарији 26 година, подучавао је не само вештинама читања и писања, већ и љубави према отаџбини, слободи и толеранцији према другима.

„Прави експеримент стављајући пса, маче и јагње у један кавез. У почетку је то била ужасна борба, али су временом ове три животиње научиле  да живе заједно. Тиме је својим ученицима показао да сви народи, без обзира на веру и језик, могу да живе заједно. Никада није користио насиље или казну, већ је на миран начин подстицао децу да науче оно шта је желео“, наставља своју причу Цонка Дамјанова. „У учионици је поставио две табле. На „таблу части”, која је била беле боје, писао је имена оне деце која су била вредна и послушна, а на црну „таблу за укоре” – оне која нису слушала. Говорио им је да уколико види да је име неког детета два пута написано на табли за укоре, оно неће бити његов ученик. Кажу да ниједно име никада није било написано тамо.”


У Војњагову се преноси и прича о љубави будућег Апостола слободе према лепој Јови. Ова 16-годишња девојка била је једна од нејлепших у селу. Када Васил Левски, гоњен од Турака, напушта Војњагово, даје обећање својој вољеној: „Кад дође слобода, Јове, ја ћу се вратити овамо и од тебе ћу направити учитељицу!“. Јова га чека 3 године, али је родитељи приморавају да се уда. Када младић сазна за то, среће се са својом драгом, поклања јој прелепу бисерну огрлицу, коју јој носи на поклон, и каже: „Опрости ми Јове, слобода је закаснила“.

„У почетку се за ову љубав није знало, јер су се старији становници Војњагова заклели и за њих је била светиња да не откривају ништа из живота свог Даскала“, прецизира Цонка Дамјанова. „Али када је прошло 100 година, одлучили су да треба да испричају ову причу како би била сачувана за будуће генерације.“

Када је до Војњагова стигла вест да је њихов Даскал обешен, црквено звоно је звонило читаву недељу дана. Јова облачи црнину, коју носи дуги низ година, а жене скидају шарене и стављају црне мараме. И настављају да их носе до данас...

Једина школа у Бугарској у којој је предавао Левски обновљена је 1957. године и претворена је у музеј. Стара сјеница цркве је порушена, али је на њеном месту подигнута нова зграда у којој се налази читалиште и музејска збирка о историји села. Иза Даскала је остало перо, књиге по којима је предавао. Ту се налази и његова воштана фигура која је поклон уметника Димитра Бакарџијева поводом 180. годишњице рођења Апостола.


„Војњагово чува много лепих успомена на Левског“, наставља Цонка Дамјанова. „На Ђурђевдан, 6. маја, одајемо му почаст и организујемо историјску реконструкцију, обележавамо годишњицу његовог постављења за учитеља. Тада је црква пуна, а пуно је и школско двориште. Одајемо му почаст и трудимо се да његове завете, љубав према њему и отаџбини пренесемо на будуће генерације.”


Успомена на Левског у Војњагову живи и кроз његове омиљене песме. Једна од њих је „Недко ли, Неде” коју изводи дечја фолклорна група Народног читалишта „Васил Левски 1900” у селу Војњагово.

Чланак је објављен као део пројекта који је реализован уз финансијску подршку Министарства културе, у оквиру Националног програма обележавања 150 година од погибије Васила Левског.

Више о овој теми:

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Народно читалиштe „Васил Левски 1900“ у селу Војњагово



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Љубавне строфе на чесми Елија у Никополу

Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...

објављено 21.10.24. 12.20
Ромен Гари (1914-1980)

Писац, дипломата и хуманиста – Ромен Гари и одјек његовог боравка у послератној Бугарској

Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора.  Једног хладног..

објављено 21.10.24. 11.37

У Одесосу откривена скоро савршено очувана статуа из 2-3. века

Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..

објављено 15.10.24. 18.10