Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска православна црква слави дело црквених просветитеља – Светих Седмочисленика

Фотографија: pravoslavieto.com

На дан када Бугарска православна црква и њени верници славе Светог великомученика Пантелејмона, слави се и дело Светих Седмочисленика, браће Ћирила и Методија и њихових ученика Климента, Наума, Саве, Горазда и Ангеларија. Православна црква је изабрала овај датум због тога што се 27. јула 916. године упокојио велики просветитељ и бугарски књижевник, којег је Цар Борис I послао за архиепископа бератског у југозападним крајевима средњовековних бугарских земаља.

У Охриду је Св. Климент захваљујући даноноћном преданом раду успео да обучи преко 3.500 духовника. У његовој биографији је записано да је „он као нови апостол Павле оплеменио непросвећени бугарски народ и духовно га узвисио, водећи га путем спасења“. Због праведног живота који је водио, убрзо након његове смрти, верници су почели да га поштују као свеца.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Став Светог синода о церемонији отварања Олимпијских игара у Паризу

"Хришћанска Европа је жива и покушаји да се она дехришћанизују и дехуманизују неће успети", каже се у ставу Светог синода Бугарске православне цркве о отварању Олимпијаде у Паризу. "Цео хришћански свет је био збуњен, саблажњен и увређен..

објављено 30.7.24. 16.45

Православни свет слави Успење Свете Ане

Бугарска православна црква и њени верници 25. јула славе Успење Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Ана је са својим мужем Јоакимом 50 година живела без деце, а онда је у позним годинама родила Марију. Ова светитељка се сматра заштитницом..

објављено 25.7.24. 08.00

На некрополи у античкој Рацијарији пронађено 17 гробних хумки

Током спасилачких ископавања пронађено је 17 гробних хумки на некрополи на подручју римске колоније Улпија Рацијарија, у близини Арчара, Област Видин, од којих је пет гробница и 12 гробних јама. Ово је саопштио Здравко Димитров с Националног археолошког..

објављено 24.7.24. 16.48