Архитектура бугарске престонице је разноврсна и лепа. Еклектицизам централне градске сржи Софије обухвата буржоаски центар – од Орловог моста до Царске палате, комплекс стаљинистичких барокних зграда у тзв. троуглу власти – између зграде Владе, Парламента и Председништва и оријентални део, на простору где се налази јеврејска синагога, храм Свете Недеље, џамија и квартови око Женске пијаце.

„Централно језгро, где има највише живота, чине делови који се разликују у погледу садржаја и друштвеног статуса. У центру Софије постоји дихотомија, неједнакост између источног и западног дела. На западу се налазе старе јеврејске четврти, које су након одласка Јевреја напуштене, а њихова је обнова тешко изводљива с обзиром на то да су власници објеката раштркани по целом свету“, каже архитекта проф. Тодор Булев, дугогодишњи професор, истраживач и творац многих урбанистичких пројеката. Он са задовољством констатује да је јужном делу престонице, где је изграђен Национални дворац културе и где је Булевар Витоша претворен у пешачку зону, удахнут нови живот.

„Добијена је пешачка зона са разноврсним садржајима, веома динамична, где увек има странаца. Када дођу у Софију, туристи питају за Витошку и то је нормално. Граду је потребно такво место, са свим својим недостацима. Али граду је такође потребан и баланс ове четири осе центра града, које се спајају на Тргу Свете Недеље. Пре 50-60 година Трг Свете Недеље је био истинско срце града – ту су се укрштале трамвајске линије, људи су се окупљали на демонстрацијама. Данас је овај централни простор осакаћен, у првом реду због саобраћаја. Увек сам говорио да бика треба ухватити за рогове, односно да центар Софије у границама античког града треба затворити за саобраћај и забранити паркирање. Јер, осим саобраћаја, и паркирани аутомобили су нешто што је неспојиво са старим градским језгром.“

• Софија је све привлачнија за странце
• Четири различита верска објекта у центру Софије доказују да се може живети у заједници

Општина Софија организовала је низ архитектонских конкурса како би решила сложено саобраћајно и урбано чвориште на простору око Трга Свете Недеље. Ситуацију додатно компликује постојање великог броја археолошких налазишта из античког доба. Старине су укључене у културно-архитектонски резерват „Сердика-Средец“.

• Софиjа – древни град са посебним местом у културној историји Европе

Током година, археолошко налазиште је било предмет истраживања и социјализације различитог степена. Велики део откривен је на другом подземном нивоу током изградње престоничког метроа. Међутим, процес није завршен. Истраживања и конзервација су у застоју због недостатка средстава и плана за реновирање трга. Говори се и о томе да Софија треба да поднесе захтев УНЕСКУ како би се антички остаци Сердике уврстили на листу заштићене светске културне баштине.

„Садашња откирића захтевају конкретан рад на њиховој социјализацији и интеграцији, како би могла да функционишу као један комплекс“, каже архитекта Булев. „Сада су веома расцепкана, везе међу њима су нејасне. Тако да се не ради о комплексу који би могао бити резерват у смислу функционалне целине. То је територија која је и сада заштићена. Да би се могао поднети захтев УНЕСКУ, морамо да урадимо још много тога.“

• Кренимо на путовање „Улицом времена“

Поставља се питање да ли је Софији потребна обилазна пруга као оквир за њен будући развој који би водио њеном ширењу на север, запад и исток?

„Морам да вам кажем да сам пре 50 година био тај који је имао идеју да Софија расте око планине Витоше. Железнички саобраћај на периферији Софије може да игра веома важну улогу у развоју града. Треба да покушамо да смањимо притисак да се Софија прошири на југ. Ова масовна градња ће ионако довести до погоршања микроклиме града. Немамо много података о томе како се мења микроклима централног дела Софије, али очигледно више није онаква каква је била пре 30 година.“

Девиза Софије је „Расте, али не стари“. Зато је важно где ће и како расти модерна Софија, како ће сачувати своје наслеђе, како би могла да стари и да се обнавља лепо, идући у корак са временом.

Фотографије: БГНЕС, stolica.bg, Ива Антонова