Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

120 година од рођења Атанаса Далчева – једног од највећих бугарских песника

Фотографија: bulgarianhistory.org

Један од најзначајнијих бугарских песника Атанас Далчев рођен је 12. јуна 1904. године у Солуну у имућној породици, која је живела у близини Беле куле. Његов отац Христо Далчев био је међу најистакнутијим бугарским грађанима у Солуну – правник по образовању, он је предавао турски и бугарски језик у Солунској мушкој гимназији – средишту бугарске просвете у 19. веку. Био је посланик из Серског округа у Османском парламенту за време Хуријета.

Атанас Далчев је творац тзв. предметне лирике у бугарској поезији и заједно с Димитром Панталеевим и Георгијем Караивановим основали су читав правац у савременој буарској поезији, подсећа у разговору за БГНЕС књижевни критичар проф. Михаил Неделчев.

У периоду до 9. септембра 1944. године Далчев је објавио четири збирке – „Песме“, „Прозор“, „Париз“ и „Анђео Шартра.“ Један познати критичар га чак оптужује да пише сувише мало – једну или две песме годишње. А на питање да ли има слабе песме, Далчев је одговарао: „Не, ја представљам само своје добре песме.“

Далчев је поред сјајног песника био и веома добар преводилац. Преводио је прозу и поезију са француског, италијанског, шпанског, немачког и руског језика. За своје преводе добио је бројна признања и награде у западној и источној Европи.

Упркос томе што није био репресиран после 9. септембра 1944. године, песник је у великој мери држан подаље од активних књижевних процеса, јер је тадашња власт сматрала да се његова поезија бави верском тематиком и апстрактном проблематиком. О Далчеву се није причало и он две деценије није објавио књигу. Све ово време, међутим, његове збирке су се тражиле.

Тек 1965. године је објавио своје изузетно моћне белешке – кратке, критичке, филозофске, које се читају и данас.

Атанас Далчев је песму „Поток“ написао 1925. године. Композитор Тончо Русев је деценијама касније на стихове Далчева компоновао истоимену песму, коју је аранжирао Константин Цеков, а извела ју је Катја Филипова.

Саставио: Иво Иванов

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: bulgarianhistory.org, БГНЕС




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Делегати УНЕСКО-а посетиће Бојанску цркву

Бојанска црква биће привлачан центар за делегате 47. заседања Комитета за светско наслеђе УНЕСКО-а , који ће се окупити у Софији у јулу ове године. Храм Светог Николе и Светог Пантелејмона један је од културних симбола Бугарске и на листи је..

објављено 12.1.25. 08.35

Висока војно-поморска школа у Варни најстарија техничка образовна установа у Бугарској

Висока војно-поморска школа „Никола Вапцаров“ у Варни је обележила 144 године од свог оснивања. Она је најстарија техничка образовна установа у Бугарској, која се током година афирмисала као најугледнији центар за обуку поморског кадра. Од свог..

објављено 11.1.25. 10.20

Тишина, светлост и духовност: Клисурски манастир Свете Петке зими

Смештен међу брдима Љулин планине, Клисурски манастир Свете Петке привлачи својом тајанственошћу и духовношћу. Налази се на само 7 км од бањског одмаралишта Банкје, недалеко од села Клисура. Зими ова света обитељ као да још дубље тоне у тишину,..

објављено 9.1.25. 11.15