Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

120 година од рођења Атанаса Далчева – једног од највећих бугарских песника

Фотографија: bulgarianhistory.org

Један од најзначајнијих бугарских песника Атанас Далчев рођен је 12. јуна 1904. године у Солуну у имућној породици, која је живела у близини Беле куле. Његов отац Христо Далчев био је међу најистакнутијим бугарским грађанима у Солуну – правник по образовању, он је предавао турски и бугарски језик у Солунској мушкој гимназији – средишту бугарске просвете у 19. веку. Био је посланик из Серског округа у Османском парламенту за време Хуријета.

Атанас Далчев је творац тзв. предметне лирике у бугарској поезији и заједно с Димитром Панталеевим и Георгијем Караивановим основали су читав правац у савременој буарској поезији, подсећа у разговору за БГНЕС књижевни критичар проф. Михаил Неделчев.

У периоду до 9. септембра 1944. године Далчев је објавио четири збирке – „Песме“, „Прозор“, „Париз“ и „Анђео Шартра.“ Један познати критичар га чак оптужује да пише сувише мало – једну или две песме годишње. А на питање да ли има слабе песме, Далчев је одговарао: „Не, ја представљам само своје добре песме.“

Далчев је поред сјајног песника био и веома добар преводилац. Преводио је прозу и поезију са француског, италијанског, шпанског, немачког и руског језика. За своје преводе добио је бројна признања и награде у западној и источној Европи.

Упркос томе што није био репресиран после 9. септембра 1944. године, песник је у великој мери држан подаље од активних књижевних процеса, јер је тадашња власт сматрала да се његова поезија бави верском тематиком и апстрактном проблематиком. О Далчеву се није причало и он две деценије није објавио књигу. Све ово време, међутим, његове збирке су се тражиле.

Тек 1965. године је објавио своје изузетно моћне белешке – кратке, критичке, филозофске, које се читају и данас.

Атанас Далчев је песму „Поток“ написао 1925. године. Композитор Тончо Русев је деценијама касније на стихове Далчева компоновао истоимену песму, коју је аранжирао Константин Цеков, а извела ју је Катја Филипова.

Саставио: Иво Иванов

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: bulgarianhistory.org, БГНЕС




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Посмртни остаци цара Фердинанда стигли у дворац „Врана”

Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..

објављено 29.5.24. 16.43

Посмртни остаци цара Фердинанда I након 76 година враћају се у Софију

„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина.  Посмртни остаци бугарског цара..

објављено 28.5.24. 14.28

До 2. јуна ће учесници похода „Стопама Ботевљеве чете“ стићи до врха Околчица

С обале Дунава код Козлодуја, где се 1876. године с аустријског брода „Радецки“ искрцала чета Христа Ботева,   кренуо је 76. по реду Национални поход „Стопама Ботевљеве чете.“ 120 км до историјског врха Околчица, где се водила последња битка,..

објављено 28.5.24. 10.20