Кнежевина Бугарска и аутономна покрајина Источна Румелија биле су релативно самосталне, док су географске области Македонија и део Источне Тракије враћени Османском царству. Краљевини Србији припале су територије у близини Пирота, Ниша и Врања, које су насељене претежно етничким Бугарима, а Краљевина Румунија је добила Северну Добруџу. Седам година касније, 6. септембра 1885. г, Источна Румелија ујединила се с Кнежевином Бугарском у јединствену државу и тако је избрисана неправда према бугарском народу.
И данас нас овај датум подсећа на снагу бугарског духа и осим поноса покреће и низ питања. Да ли смо сачували оно што су нам оставили наши преци – да останемо уједињени како бисмо били јаки и достојно бранили Уједињење? Јесмо ли јединствени – на делу или само на речима? Данас, 139 година касније, које су наше вредности – бити земља Духа или материјалног благостања? Шта нас уједињује – љубав или осуда?, нека су од питања која нас муче готово свакодневно.
У ствари, уједињују нас врлине и заједничке ствари. Међу њима су засађивање дрвећа, добротворство, љубав према деци, брига о животињама и природи. Често смо били сведоци како се људи великог срца уједињују око хуманитарних кампања и акција како би прикупили новац потребан за лечење болесног детета или помоћ људима у невољи... И ако су у годинама после Уједињења донатори били махом имућни и предузимљиви људи, данас су то обични грађани који су спремни да дају своју последњу кошуљу ближњему.
Срећом, има таквих људи и љубав је оно што их покреће. Они то раде тајно, без привлачења непотребне пажње, само зато јер је то добро дело. Не очекују захвалност и признање. Други, пак, спасавају људе током поплава или гасе пожаре.
Њихов пример је заразан и улива наду у доброту, у лепши и бољи свет, у нову будућност наше земље, за разлику од политичких пристрасности и уверења. Управо ове ситне и бескорисне страсти уништавају људскост у човеку и стварају поделу међу људима.
„Свако царство подељено у себи биће пусто и кућа ће пасти над кућом,“ читамо у Јеванђељу по Матеју (Мат. 12:25).
Сваког дана видимо такве примере, питање је да ли желимо да следимо оно што је конструктивно и Љубав или је лакше слепо следити разорну негацију делећи се међусобно.
А наши политичари се труде да поделе народ, зато и немају стабилно бирачко тело. Као да је лакше видети сламку у туђем, а не видети балван у свом оку. Зато и све мање људи верује њиховим обећањима. Људско је... али не и спасоносно – нити за земљу нити за народ.
Прочитајте још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографија: БГНЕС
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..
Према листи коју је креирала компанија „Вилијам Расел“, која осигурава тзв. експате, Бугарска је најпожељнија земља у Европи као дестинација за људе који желе да започну нов живот у иностранству. Међу десет земаља света са највећим порастом броја..
Дечја „научна“ журка посвећена диносаурусима биће организована у хуманитарне сврхе – за подршку Спасилачком центру за корњаче у селу Бања, у близини заштићене црноморске зоне Иракли. Дрес код журке је на тему „корњача“. Свако дете може да учествује..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..
Променљиво облачно
Ведро