Кнежевина Бугарска и аутономна покрајина Источна Румелија биле су релативно самосталне, док су географске области Македонија и део Источне Тракије враћени Османском царству. Краљевини Србији припале су територије у близини Пирота, Ниша и Врања, које су насељене претежно етничким Бугарима, а Краљевина Румунија је добила Северну Добруџу. Седам година касније, 6. септембра 1885. г, Источна Румелија ујединила се с Кнежевином Бугарском у јединствену државу и тако је избрисана неправда према бугарском народу.
И данас нас овај датум подсећа на снагу бугарског духа и осим поноса покреће и низ питања. Да ли смо сачували оно што су нам оставили наши преци – да останемо уједињени како бисмо били јаки и достојно бранили Уједињење? Јесмо ли јединствени – на делу или само на речима? Данас, 139 година касније, које су наше вредности – бити земља Духа или материјалног благостања? Шта нас уједињује – љубав или осуда?, нека су од питања која нас муче готово свакодневно.
У ствари, уједињују нас врлине и заједничке ствари. Међу њима су засађивање дрвећа, добротворство, љубав према деци, брига о животињама и природи. Често смо били сведоци како се људи великог срца уједињују око хуманитарних кампања и акција како би прикупили новац потребан за лечење болесног детета или помоћ људима у невољи... И ако су у годинама после Уједињења донатори били махом имућни и предузимљиви људи, данас су то обични грађани који су спремни да дају своју последњу кошуљу ближњему.
Срећом, има таквих људи и љубав је оно што их покреће. Они то раде тајно, без привлачења непотребне пажње, само зато јер је то добро дело. Не очекују захвалност и признање. Други, пак, спасавају људе током поплава или гасе пожаре.
Њихов пример је заразан и улива наду у доброту, у лепши и бољи свет, у нову будућност наше земље, за разлику од политичких пристрасности и уверења. Управо ове ситне и бескорисне страсти уништавају људскост у човеку и стварају поделу међу људима.
„Свако царство подељено у себи биће пусто и кућа ће пасти над кућом,“ читамо у Јеванђељу по Матеју (Мат. 12:25).
Сваког дана видимо такве примере, питање је да ли желимо да следимо оно што је конструктивно и Љубав или је лакше слепо следити разорну негацију делећи се међусобно.
А наши политичари се труде да поделе народ, зато и немају стабилно бирачко тело. Као да је лакше видети сламку у туђем, а не видети балван у свом оку. Зато и све мање људи верује њиховим обећањима. Људско је... али не и спасоносно – нити за земљу нити за народ.
Прочитајте још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографија: БГНЕС
Михаела Аројо је професионални фотограф из Варне и нема рођаке или пријатеље који су бесарапски Бугари. Упркос томе, 2019. године, импресионирана путовањем до једног молдавског села ради учешћа на омладинском фестивалу, она је одлучила да се озбиљно..
Данас обележавамо Дан органске производње. У ЕУ само 10,4% производње је органска, а у Бугарској је она смањена на тек 2-2,2%, рекла је за БНР Надежда Шопова с Института за истраживање климе, атмосфере и вода при БАН. У Софији ће се поводом Дана..
Преко 250 вина биће представљено на овогодишњем 12. издању Фестивала вина и културног наслеђа „Аугустијада“ у Старој Загори. Фестивал ће свечано бити отворен вечерас, 27. септембра, у 17.30 часова дефилеом кандидаткиња за Краљицу Аугистијаде, фолклорних..
Мицкоски: Нећемо одустати од чланства у ЕУ, али нећемо лизати ничије ципеле Македонски премијер Христијан Мицкоски је говорећи о првих 100..
Који је ниво децибела авионског мотора или ручне бушилице, при шапату, нормалном разговору, кретању путничког аутомобила при брзини од 60 км/ч, у..
Данас, 5. октобра, у Пловдиву се одржава 8. издање Фестивала "Срећни руку под руку" који фокусира пажњу на таленте особа са инвалидитетом, а мото је..