Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

„Сиђи, Џермане, да вечераш!“ – изгубљена магија Бадње вечери

Фотографија: д-р Анелија Овнарска

Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама и топлим жељама у ишчекивању новог почетка.

Данас се припреме за празник најчешће своде на ужурбано обилажење продавница, куповину поклона, резервисање хотела и ресторана и слично. Наши преци, међутим, придржавали су се строго утврђених ритуала, који су у себи носили дубоку симболику, како би од виших сила измолили благослов за добробит породице и најмилијих. Како објашњава етнолог др Анелија Овнарска, некада је постојала строга подела на женске и мушке обавезе у припремама за Свету ноћ.


Жене су припремале обредну храну и постављале свечану трпезу, месиле три врсте обредних хлебова и обављале друге домаћинске послове. Мушкарци су имали задатак да обезбеде бадњак – посебно изабрано дрво, које је најмлађи мушкарац у породици, у складу с обредом, секао на специфичан начин. Дрво није смело да падне на земљу, већ би се пажљиво уносило у кућу, освештавало би се, након чега би њиме било запаљено празнично огњиште.


„Други мушки послови су повезани са животњама и припремом дворишта. Постоје занимљиви обредни моменти из прошлости који се данас ретко или уопште не практикују. Један занимљив обичај био је ‘претња плодоносним стаблима’. Уколико дрво не рађа, домаћини би му симболично ‘запретили’ сечом како би подстакли његову плодност у следећој години. Деца су такође учествовала у припремама за празник. Постоји и један прилично занимљив тренутак – момчићи, који су из наше перспективе већ тинејџери, хватали би врапце, које би њихове баке сутрадан, када се завршава строги пост, пекле или кувале“, објашњава др Овнарска.

Људи су позивали Бога или Богородицу да сиђу са неба и вечерају са живима за празничном трпезом. За столом је увек остављано једно празно место за душе покојника, као и за Господа или Богородицу.


„У неким крајевима Бугарске, какав је случај са околином Радомира у Шоплуку, обичај је био да се након кађења трпезе изађе напоље. Старији чланови породице гласно би се обраћали вишим силама речима: ‘Сиђи, Џермане, да вечераш! Џерман је оличење натприродне силе која лети управља временским непогодама, попут града“, истиче Овнарска. Целокупна обредност везана за припрему трпезе и саму прославу Бадње вечери усмерена је ка жељи за будућим благостањем, добрим животом и плодородношћу. На тај начин, ритуал има за циљ умилостивљење натприродних сила, уз веровање да ће оне заузврат донети просперитет и заштиту домаћинству.

Некада није било божићних јелки, а за разлику од данашњих времена, породице нису размењивале мноштво  поклона на Свету ноћ. Ипак, сви чланови домаћинства добили би нове плетене чарапе, а пре него што би сели за празничну трпезу, морали су да оперу ноге и да их обују. Поклоном се може сматрати и новчић у чесници. Онај ко би пронашао новчић сматран је срећником, а од њега се очекивало да тим новцем купи нешто за породицу, на пример, со. Ако би новчић допао госту, домаћин би га одмах откупљивао како би овај дар остао у породици.


Али шта је остало од ове комплексне обредности и како се променио дух Бадње вечери? Према речима др Анелије Овнерске, прве промене настају након Освобођења, са појавом индустријског друштва. Међутим, то није све:

Значајан траг оставио је и социјалистички режим, који је забранио ову верски оријентисану празничност. С обзиром на то да се ради о дугом временском периоду, дошло је до промене читаве једне генерације. Управо су елементи празника повезани са вером и религијом почели да нестају. На срећу, данас постоји велика жеља да се обнови суштина овог празника. Ипак, наш данашњи живот је другачији. Више не живимо у аграрној култури као некада. Зато је важно да се празник осмисли кроз породичне вредности – да се очува поштовање према породици, старијима и коренима. Колико год је то могуће, треба тежити знању о ономе што је било раније“, рекла је у закључку др Анелија Овнарска.

Прочитајте још: 

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: др Анелија Овнарска, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20