Балкан је регион који је због својих бројних пећина налик швајцарском сиру. Није нимало случајно што је управо у том делу Европе пронађена најразноврснија пећинска флора и фауна. У Бугарској број регистрованих пећина износи скоро 6.000 од којих је за сада истражено тек 800. У њима је идентификовано преко 750 врста животињских организама који су прилагођени животу у потпуном мраку.
Како чувамо ово изузетно благо? Да ли су ти специфични природни објекти довољно заштићени законом код нас?
Та питања су била посебно актуелна током прошле јесени када је у једној од најлепших и најбитнијих за очување биодиверзитета бугарских пећина - Деветашкој пећини, снимљена америчка филмска суперпродукција „Плаћеници 2“. У ту сврху је изграђен специјалан мост како би прошла тешка сниматељска опрема, а растиње око улаза у пећину, које је служило као нека врста природне баријере, било је посечено. Према заштитницима природе и спелеолозима, све ово као и бука проузрокована снимањем акционог филма нанели си огромне штете популацији слепих мишева.
Деветашка пећина је трећа по свом значају у Европи када је реч о очувању шишмиша. У њој живи 15 ретких и драгоцених врста слепих мишева, приближно 30 врста птица и више од 20 врста специфичних пећинских организама, рекао је за радио Бугарску биоспелеолог Бојан Петров, координатор код Центра за истраживање и заштиту шишмиша при Националном природно-научном музеју.
„У пећини смо пронашли пар буљина, али тамо живи још пуно птица стеновитих станишта, као и огромних колонија слепих мишева које чине бескрајне ћилиме од спавајућих шишмиша, описује пећинску фауну Бојан Петров. – Приметили смо да се њихов број током зимских месеци повећава до 35.000 примерака, а у лето се тај број спушта до око 10.000. Сами можете да замислите колико животиња насељава Деветашку пећину. Али тај свет таме често остаје скривен за посетиоце пећине који су пре свега фасцинирани њеном џиновском димензијом. Она је заиста јединствена пећина са најупечатљивијим улазним деловима који се могу видети код нас.“
Како је уопште дозвољено снимање акционог филма у једној толико драгоценој пећини која је 1996. године проглашена „природном знаменитошћу“?
Све је то последица недостатка законодавства које практично не штити ту врсту пећинских станишта ретких животиња, одговорио је биоспелеолог Бојан Петров.
„Нажалост, актуелни код нас закони о заштити и очувању биодиверзитета „делују до улаза пећине“, каже научник. Око 120 пећина проглашено је природним знаменитостима. Скоро 800 њих налази се у склопу паркова природе или заштићених зона европске мреже „Натура 2000“. Али њихова заштита није прецизно регулисана ниједним прописом. Тренутно не постоји закон који би регулисао шта се сме, а шта не сме радити у једној пећини. Зашто закон не обухвата пећину у целини? Зато што једино ми, истраживачи и спелеолози, знамо шта се дешава у унутрашњости пећине, али ми не учествујемо у изради Закона о заштити животне средине.“
Недовољна заштита биодиверзитета у пећинама има своје корене у прошлости. У периоду хладног рата већи део бугарских пећина није био приступачан цивилном становништву, јер су у то време рачунали на њихово коришћење као уточишта за људе или складишта за ратну опрему у случају избијања рата. Веће пећине биле су у рукама војника и коришћене су као складишта за војни арсенал. Бесмислено је помињати да је у том периоду очување биодиверзитета у пећинама била последња брига војних лица, тако да је добар део фауне био несвесно уништен. У ствари, слободан приступ већини бугарских пећина омогућен је почетком 90-их година прошлог века, када су биоспелеолози отпочели своја систематска истраживања.
Изгледа да је сад прави тренутак да стечена знања о биолошком благу у пећинама имају адекватну примену у закону о заштити и очувању животне средине. Парадоксално је то што су заправо скандалозни снимци филма „Плаћеници 2“ у Деветашкој пећини подстакли законско уређење заштите пећина. Стари људи говоре да свако зло има своје добро. Први одлучан корак у том правцу учињен је одржавањем округлог стола 13. фебруара 2012. г. у граду Ловеч који је био посвећен будућности Деветашке пећине, сматра Бојан Петров. И подсећа на основне одлуке донете на том сусрету:
„Општина Ловеч се непосредно ангажовала на дугорочном газдовању пећином што свакако подразумева да ће је користити тако што ће она носити приходе локалном становништву, али да ће је поред тога и чувати као светско станиште 15 врста шишмиша, 30 врста птица и скоро 20 врста других пећинских организама. Са своје стране, Министарство животне средине и вода је обећало да ће помоћи прве кораке на путу ка њеном законском регулисању тако што ће израдити план о управљању пећином који ће тачно одредити шта се сме и шта не сме радити у пећини и њеној околини. Обезбеђење природне знаменитости вршиће општина Ловеч. За поштовање свих режима ограничења биће задужена Регионална инспекција за животну средину, а наш задатак као научна установа је чувати ретке врсте животиња у пећини. Битно је да постигнемо баланс и да Деветашка пећина постане прва пећина која ће бити коришћена на начин који је прихватљив за све заинтересоване стране.“
За биоспелеологе и спелеологе најбоља варијанта би била она која омогућава стварање посебног закона о заштити пећина. За сада ће прихватити предлог Министарства животне средине и вода који предвиђа уношење измена Закона о управљању заштићеним подручјима и Закона о биодиверзитету које ће на почетку обухватити најзначајније пећине у Бугарској.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
