Бугарска академија наука /БАН/ – најстарија и најауторитативнија научна установа код нас, обележава 150. годишњицу свог оснивања. Настала је као Књижевно друштво у Браили девет година пре ослобођења Бугарске од османске владавине које себи поставља циљ да се претвори у научни центар за промовисање просвете међу Бугарима, истраживање домаће историје и културе и усавршавање бугарског језика. Родољубиву идеју подржале су истакнуте личности из доба националног препорода Бугарске као што су Марин Дринов (професор на Универзитету у Харкову), Васил Друмев (будући председник владе Кнежевине Бугарске и Трновски митрополит) и Гаврил Крстевич (будући гувернер Источне Румелије), имућни и просвећени Бугари и револуционари попут Васила Левског.
Данас БАН има 42 института и 8 лабораторија у којима ради 2.600 научника, издавачку кућу, библиотеку, научни архив.
У почетку је рад био оријентисан пре свега на Препород, историју, језик, бугарски дух, док је после ослобођења Академија одиграла важну улогу у изградњи нове Бугарске – прича акад. Јулијан Ревалски, председник БАН. – Њени чланови – јавни радници, државници, министри, председници влада су међу људима који су допринели изградњи наше земље а били су и поборници отварања Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“. Зато ми морамо да учинимо све што је у нашим могућностима да испунимо њихов завет.
Због недовољног новца за научна истраживања последњих година се број научника полако али сигурно смањује. Проценат младих људи на Академији такође није висок и уместо да прихвате да живе са почетном платом од 800 лева и да ће у лабораторијама недостајати материјал потребан за њихов рад, они траже могућности за остварење у иностранству. Међутим, ако широка јавност не схвати корист од науке, неће бити доброг образовања, доброг здравства, националне безбедности, конкурентне привреде, подвлачи акад. Јулијан Ревалски. Да би покушао да задржи младе људе он настоји на повећању зарада од 20%. Само након 5 година, отприлике, БАН ће изгубити 700-800 научника из биолошких разлога, додаје он.
Уочи свог празника, 12. октобра, БАН отвара врата својих института и лабораторија а серијом манифестација промовисаће свој рад. Биће приређена изложба на Мосту заљубљених у близини Националног дворца културе у Софији која ће представити фотографије иновативних решења за производњу акумулатора, 3D слике рачунарски генерисаних холограма, фотографије ливења под притиском (CPCM), прототипа фотокаталитичког пречишћивача ваздуха, оригиналне апаратуре, истраживачких метода, актуелних пројеката. Тренутно Академија располаже са преко 120 изума који се могу одмах имплементирати и биће презентирани пословним круговима. Ево које је у интервјуу нашем радију навео председник БАН:
На нанонивоу се разрађују нови полимерни материјали који се примењују у медицини за нове лекове. У области технологија имамо важне изуме везане за нанопремазе материјала, у сфери информационих и комуникационих технологија – брајеве екране који слепим људима олакшавају рад на компјутеру. Али морам да нагласим и то да део института БАН који немају директну економску примену ради на очувању нашег националног идентитета и од великог је значаја за бугарску државу и њену историју, језик, књижевност, историју уметности.
8. октобра, на Међународни дан вида, водећи стручњаци ће у просторијама БАН држати предавања посвећена превенцији и лечењу опасних по вид болести. 10. октобра у Централној лабораторији соларне енергије и нових енергетских извора ће бити представљен први демонстративни павиљон са скоро нултом потрошњом енергије. 12. октобра Ботанички врт и музеји БАН ће отворити своја врата за посетиоце – улаз је слободан. Истог дана одржаће се и велики концерт у Националном дворцу културе којим ће Академија прославити 150 година свог постојања и рада.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиje: Дијана Цанкова
