У нашем најјужнијем црноморском граду Ахтополу налази се један релативно млад, али занимљив музеј са богатом колекцијом који прича о историји сидра. Поставка је утемељена као јавна колекција Удружења „Црноморска Странџа“ чији је председник инж. Петар Канев. Стручни руководилац пројекта је историчар др Атанас Орачев.
Шта садржи музејска поставка?
- Велика сидра приказана су под ведрим небом, на трави. Она су из ХІХ и ХХ века, објашњава др Орачев. Затворена поставка прича о историји сидра. Она представља скоро све врсте ленгера који се користе у Црном мору од средине другог миленијума пре Христа па до прве половине ХХ века. У излозима и на подијумима могу да се виде и различити предмети из потонулих бродива. Колекција је прикупљана 6 година и једна је од највећих у свету. Налази у ствари су из акваторијума између Масленог рта и Резова. А то приобаље је најопасније за пловидбу у Црном мору.
Који су узроци тога?
- Обала овде је слабо разуђена и у потпуности је пореклом од вулканског стења, а посебно у деоници од Ахтопола ка Југу. Док је ка Северу тло седиментно и знатно мекше. Тојест реч је о стрмој, окомитој обали. И када се један брод из доба зоре једрења нађе у загрљају опасних ветрова и олуја, он нема где да се сакрије. Због тога овде је забележен и највећи број бродолома.
А с тога, свакако, и највећи број налаза...
Поставка представља и репрезентативну збирку европских мапа које разоткривају основне етапе у процесу упознавања Црног мора и Странџанског приобаља.
И још нешто: Сваке године овде гостује неки од приобалских музеја. Ове године своје артефакте представља музеј града Бјала. Реч је о налазима из античке тврђаве на рту Свети Атанас. Тамо је за седам година археолог доцент Валери Јотов показао како треба радити на социјализацији једног објекта и његовом претварању у једну запажену туристичку атракцију, наводи Атанас Орачев.
Поред сидара и њихових делова поставка у Ахтополу укључује и много кованица и друге предмете који су пронађени у Црном мору. Музеј има и збирку посвећену историји града и његовим становницима. А детаљна информација је презентирана на три језика: бугарском, енглеском и руском.
Музеј је и прва јавна колекција која је створена у Бугарској, а финансира се само од донација. Улазак је слободан!
„Сваки епископ, био он епископ, архијеписком, митрополит или патријарх, добио је на хиротонији једнаку благодат. Једнаки су благодатни дарови архијереја. Разликују се по служби својој, али је у Симболу вере речено: „Верујем у једну свету, саборну и..
Бугарска је на последњем месту у ЕУ по броју свештеника – 12 на 100.000 становника. У земљи има преко 8.000 цркава и манастира, односно 10 пута више од духовника, показују подаци пописа становништва Бугарске спроведеног 2021. године. 51,4%,..
Између Горњотракијске низије и Родопских планина, с истока према западу, нижу се насељена места Асеновград, Перуштица, Кричим, Пештера, Паталеница и Варвара. Долинама река Чепеларска, Вача, Стара и Чепинска можете се попети на планину или да се..
Општина Казанлак организује неколико догађаја поводом обележавања 156. годишњице смрти Хаџи Димитра и његових бораца и 187. годишњице рођења Васила..
И ове године је испред Џумаја џамије у Пловдиву обележен Дан ашуре. Домаћин догађаја је Регионално муфтијство, уз подршку Општине Пловдив. Становници..