Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

У прослави православног свеца Трифуна преплићу се стари виноградарски обичаји и веровања

Фотографија: Светослав Цветанов

Тривундан je православни празник у част Светог Трифуна. Од 1968. г. Бугарска православна црква га обележава 1. фебруара по Грегоријанском календару. У фолклорном календару празнику је посвећен циклус од 3 узастопна дана, назван Трифунци (Тривунци код Срба) - 1, 2. и 3. фебруар. У народу је познат као Трифон Зарезан, (Трифун Орезач, Заризој код Срба), а нарочито га поштују виноградари, соколари, баштовани и крчмари. Неки га славе истог дана када и Бугарска православна црква – 1. фебруара, али већина се, кад је овај празник у питању, држи старог календара и обележава га 14. фебруара. 

У истраживањима се откривају паралеле између његовог и ликова паганских божанстава Диониса, Бакхуса и Сабазија. Свети Трифун познат је и међу другим балканским народима, у православном календару присуствује као празник везан за одлазак зиме и долазак пролећа. То је период у којем се организују карневалске игре које симболизују буђење природе и оних божанстава од којих зависи плодност године. У српском рукопису из 16–17. века се каже да се на тај празник треба запалити кандила, а усеви пошкропити освећеном водом уз очитавање молитве Светом Трифуну како би се њиве и виногради заштитили од инсеката.

Према бугарској фолклорној традицији тог дана мушкарци треба са крчагом црног вина и обредним хлебом отићи на виноград. Онда орезати по коју лозу и вином залити по који чокот. Обредна храна која се једе на ручку на винограду укључује погачу украшену фигурицама од теста у облику лозовог листа и грозда, такође сир, сланину; туршију, пеглану кобасицу и др.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

50-метарска зељаница, стари занати и музика са Балкана на Фестивалу балканске поњаве у селу Шишковци

Изложбе поњава из Крајишта и одеће из Крајишта с почетка XX века, базар занатских и пољопривредних производа, такмичење за најбољу домаћу ракију и богат музички програм део су догађаја првог дана овогодишњег издања Међународног Фестивала балканске..

објављено 13.9.24. 07.15

Како је изгледао свакодневни живот у древном граду Анхијалу, данашњем Поморију

Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..

објављено 2.9.24. 12.25

Повратак коренима – Национални тракијски сабор у селу Старозагорске бање

Село Старозагорске бање поново је позорница бугарског фолклора и народног стваралаштва. Током викенда, оно је домаћин 18. Националног тракијског фолклорног сабора "Богородичина стопа". Гости имају прилику да посете пленер, уметничке радионице и..

објављено 31.8.24. 08.10