Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

У прослави православног свеца Трифуна преплићу се стари виноградарски обичаји и веровања

Фотографија: Светослав Цветанов

Тривундан je православни празник у част Светог Трифуна. Од 1968. г. Бугарска православна црква га обележава 1. фебруара по Грегоријанском календару. У фолклорном календару празнику је посвећен циклус од 3 узастопна дана, назван Трифунци (Тривунци код Срба) - 1, 2. и 3. фебруар. У народу је познат као Трифон Зарезан, (Трифун Орезач, Заризој код Срба), а нарочито га поштују виноградари, соколари, баштовани и крчмари. Неки га славе истог дана када и Бугарска православна црква – 1. фебруара, али већина се, кад је овај празник у питању, држи старог календара и обележава га 14. фебруара. 

У истраживањима се откривају паралеле између његовог и ликова паганских божанстава Диониса, Бакхуса и Сабазија. Свети Трифун познат је и међу другим балканским народима, у православном календару присуствује као празник везан за одлазак зиме и долазак пролећа. То је период у којем се организују карневалске игре које симболизују буђење природе и оних божанстава од којих зависи плодност године. У српском рукопису из 16–17. века се каже да се на тај празник треба запалити кандила, а усеви пошкропити освећеном водом уз очитавање молитве Светом Трифуну како би се њиве и виногради заштитили од инсеката.

Према бугарској фолклорној традицији тог дана мушкарци треба са крчагом црног вина и обредним хлебом отићи на виноград. Онда орезати по коју лозу и вином залити по који чокот. Обредна храна која се једе на ручку на винограду укључује погачу украшену фигурицама од теста у облику лозовог листа и грозда, такође сир, сланину; туршију, пеглану кобасицу и др.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Сиђи, Џермане, да вечераш!“ – изгубљена магија Бадње вечери

Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с  предсказањима, молитвама..

објављено 24.12.24. 06.30

Дар за дар – обредни хлебови и непарни број јела на Бадње вече

У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..

објављено 23.12.24. 11.50

Данас је Игњатијевдан: Који обичаји и веровања се везују за овај празник?

У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..

објављено 20.12.24. 09.45