Тривундан je православни празник у част Светог Трифуна. Од 1968. г. Бугарска православна црква га обележава 1. фебруара по Грегоријанском календару. У фолклорном календару празнику је посвећен циклус од 3 узастопна дана, назван Трифунци (Тривунци код Срба) - 1, 2. и 3. фебруар. У народу је познат као Трифон Зарезан, (Трифун Орезач, Заризој код Срба), а нарочито га поштују виноградари, соколари, баштовани и крчмари. Неки га славе истог дана када и Бугарска православна црква – 1. фебруара, али већина се, кад је овај празник у питању, држи старог календара и обележава га 14. фебруара. 

У истраживањима се откривају паралеле између његовог и ликова паганских божанстава Диониса, Бакхуса и Сабазија. Свети Трифун познат је и међу другим балканским народима, у православном календару присуствује као празник везан за одлазак зиме и долазак пролећа. То је период у којем се организују карневалске игре које симболизују буђење природе и оних божанстава од којих зависи плодност године. У српском рукопису из 16–17. века се каже да се на тај празник треба запалити кандила, а усеви пошкропити освећеном водом уз очитавање молитве Светом Трифуну како би се њиве и виногради заштитили од инсеката.

Према бугарској фолклорној традицији тог дана мушкарци треба са крчагом црног вина и обредним хлебом отићи на виноград. Онда орезати по коју лозу и вином залити по који чокот. Обредна храна која се једе на ручку на винограду укључује погачу украшену фигурицама од теста у облику лозовог листа и грозда, такође сир, сланину; туршију, пеглану кобасицу и др.