Резултати квиза Радио Бугарске су недвосмислено показали да су корисници сајта добро упознати са пролећним обичајима у Бугарској и пре свега са оним везаним за месец март и Баба Марту.
На питање „Ко је Баба Марта – добра вила, вештица, митолошко фолклорно биће, гатара или јунакиња из бајке?“ преко 75% корисника сајта Радио Бугарске дало је правилан одговор, наиме:
Баба Марта је фолклорни лик који се повезује са најколоритнијом и најпопуларнијом бугарском традицијом.
Баба Марти и првом дану марта Бугари су посветили низ обичаја и обреда којим дочекују пролеће.
Празник Баба Марте је симбол пролећа, здравља и буђења живота. Верује се да мартенице, осим што наговештавају пролеће, доносе здравље, срећу и дуг живот. Стога се на тај дан људи облаче свечано и ките се уплетеним црвеним и белим нитима, везују их и поклањају родбини, деци и пријатељима, па чак и кућним љубимцима.
Некада су током целог месеца људи изводили обреде којим су растеривали зле силе, нарочито змије и гуштере, а неки су по птицама селицама гатали каква ће бити година.
Према веровању, Баба Марта је чандрљава старица чија се ћуд стално и изненада мења. А таквим се сматра и месец март када је време непредвидиво и прелама се из једне у другу крајност. Према неким легендама, она је сестра или жена Великог и Малог Сечка (јануара и фебруара) која никад није задовољна. А разлога за то има више него довољно, али свакако најчешћи је што су испили вино.
Више о Баба Марти можете да сазнате и у прилогу „Март – женски месец, у народним веровањима и данас.“
Уз срдачну захвалност свима на одзиву, позивамо вас да и убудуће учествујете у нашем квизу.
Пишите нам на и-мејл адресу: serbian@bnr.bg
Припремила: Венета Николова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографие: архива, БГНЕС
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...