Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Фолклорна симболика мартенице

БНР Новини
Фотографија: архива

Први март је један од омиљених датума у празничном календару Бугара. Он је весник надолазећег пролећа, дан када се најближима и пријатељима са пуно љубави поклањају мартенице – традиционални украси од испреплетене црвене и беле вунице или конца који се носе на одећи или вежу око руке попут наруквице. Верује се да доносе срећу, здравље и дуг живот и штите од урока. И млади и стари их носе све док не виде прву ласту или роду, а онда их завежу на гранчицу неког процветалог пролећног дрвета. Мартенице су уједно и пригодан начин да одобровољимо Бабу Марту – митску старицу превртљиве ћуди, баш као и време током марта. У традиционалним представама Баба Марта се везује за женско начело – не само због честих промена распложења, него и због њене снаге да сваке године удахне нови живот природи која се полако буди из зимског сна.

Мало ко данас размишља о томе да поред тога што је жељени поклон и леп пролећни украс, мартеница је симбол древног значења и чаробне снаге. Први март је онај моменат године, који се прихвата као граница између зиме и пролећа и симболично тумачи као прелазак из смрти у живот, из неплодности у плодност и родовитост. Зато се тај период сматра опасним, али истовремено и погодним за нарицања за здравље, добробит, љубав и брак. Управо таква је и симболика мартенице – с једне стране, чува од злих сила и несрећа, а с друге стране доноси здравље, снагу и плодност.

Наши преци су израђивали те јединствене рукотворине од вунице или конаца. Класична комбинација је од црвене и беле боје, али су познате и другачије варијанте. У неким крајевима земље си их правили од плаве и беле вунице (обично за мушка деца), или плаве и црвене (околина Софије и Мелника). Мартенице чак могу бити и једнобојне – скроз беле или скроз црвене, а у Родопима су популарне разнобојне мартенице - као да је у њих уткана дуга. Понекад се од белог и црвеног конца израђују минијатурне фигурице традиционалних народних јунака – Пижа и Пенде.

У прошлости су мартенице носиле не само на рукама, него и око врата, на ногама, испод рукава кошуље – изнад лакта, испод појаса, па чак и у гаћама код мушкараца и неожењених момака. Сва ова места нису случајно изабрана, то су зглобови, који повезују одређене делове тела и сматрају се нејаким и угроженим, па им је управо зато потребна заштитна снага мартенице.

Према древној традицији најчешће су за израду мартеница задужене старије жене, али има и изузетака, рецимо у неким крајевима девојка израђује мартеницу као посебан љубавни дар свом вољеном момку. Мартенице су везивали не само на људе, већ и на стоку – за здравље и плодност.

Фотографија: БГНЕСОбично се бела и црвена боја мартенице тумаче као симбол женског и мушког начела, пасивног и активног, чистоте и животне снаге. Индикативна је чињеница да су ове боје са истом симболиком присутне и у свадбеним обредима. У многим крајевима Бугарске млади улазе у свој нови дом следећи пут црвене нити или мартенице. Преплитање беле и црвене боје уочљиви су и у одећи младих: млада је са белом прегачом око које је намотан црвени појас, а младожења је са црвеним појасом и увученом у њега белом марамом. Као да су младожења и млада „живе мартенице”, попут фигурица Пижа и Пенде. Везу између мартенице, зачећа и рођења доказују и неки специфични народни ритуали, код којих се црква опаше дугачком мартеницом за срећан брак или за зачеће, а пелене новорођенчета повијају се повојем од усуканог белог и црвеног памучног конца.

Превела: Катарина Манолова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Рибарица ће угостити фестивал народних обичаја и ношњи

Поштоваоци бугарског фолклора окупили су се овог викенда у селу Рибарица, општина Тетевен, где се у месту Костина одржава 16. издање Празника народних обичаја и аутентичне ношње.“ На фестивалу учествује више од 60 аматерских састава и фолклорних..

објављено 20.7.24. 10.15

Дефиле учесника Међународног фолклорног фестивала у Великом Трнову

Близу 340 учесника са различитих континената наступиће на Летњој позорници у парку „Марно поле“ у Великом Трнову како би представили богатство и колорит својих традиција. Учесници 26. Међународног фестивала фолклора, који почиње данас, продефиловаће..

објављено 20.7.24. 08.15
Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30