Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Од свог стварања изглед грба Софије мењан је четири пута

7
Фотографија: sofiahistorymuseum.bg

На Дан Софије који сваке године обележавамо 17. септембра, обично сводимо рачуне о нашем доприносу унапређењу животне средине у престоници и о томе шта још можемо да урадимо у том правцу. Празник је и добра прилика за обилазак града и упознавање његових тајни од древности до наших дана. Сматра се да име бугарске престонице потиче од имена цркве „Свете Софије” (Премудрост Божја), која је један од њених симбола.  Занимљива је и историја једног другог симбола нашег главног града – његовог грба.

Иако је Трновским уставом Бугарске било забрањено стварање било каквих грбова и обележја осим постојећих, Скупштина града Софије је донела одлуку о стварењу грба. Повод за то било је учешће бугарске престонице на Светској изложби у Паризу 1900. године. Пројекат грба је утврдио лично кнез Фердинанд Први, али кратко време за његово пројектовање и израду створило је озбиљну пометњу у пословима града те су се тадашњи градоначелник Христо Попов и експерти које је он сазвао, међу којима је био и сликар Харалампи Тачев, нашли пред озбиљним изазовом:

„Након што су прикупили довољно информација о свему што је потребно за стварање грба, Тачев је почео рад на уметничком пројекту – наводи у интервјуу Радио Бугарској ПР стручњак Регионалног историјског музеја Софије Ерина Крстева. – Он је створио грб у облику штита подељеног на четири једнака поља. У њих, на основу прикупљених информација о историји града од древности до тадашњих дана, поставио је конкретне симболе повезане са Софијом.

Харалампи Тачев (1875-1944) и пројекат грба Софије из 1900.
У горњем левом пољу је лик градске богиње Улпије Сердике /древног имена Софије/ са античког новчића који је кован за време цара Септимија Севера и његове супруге Јулије Домне.  У горњем десном пољу је приказ цркве Свете Софијепо којој је град добио име. У доњем левом пољу је стилизовано представљена планина Витоша, коју Харалампи Тачев сматра вишевековним сведоком историјских догађа на овим просторима. У доњем десном углу су храм Аполона Медикуса и статуа тог божанства које је поштовано у Сердици и за које се веровало да доноси здравље. У средину штита Тачев је поставио мањи штит, на којем је приказан лав. Он је веома важан, јер је позајмљен са медаљона пронађеног у Трнову и симболизује континуитет између Софије и старе бугарске престонице Великог Трнова.

Сликар је додао још један елемент – бедемску круну, типичан елемент градске хералдике.

Уследиле су две измене грба које су дело Харалампија Тачева:

„Године 1911. испод грба је додат мото града: „Расте, али не стари“. Касније, 1928. године додате су трака на којој је исписан мото града и ловорове гранчице, које се на грбу налазе и данас. 

Грб Софије из 1928. и данас
40. година минулог века бугарски сликар Борис Ангелушев је предложио стилизовану, једноставнију варијанту, али основна промена грба бугарске престонице настала је 1974. године, када је додата петокрака и када је извршена озбиљна стилизација сваког објекта на штиту. У музеју се чува гипсани одливак тог грба. Године 1991. поново је за грб Софије утврђен грб из  1928. године“.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: sofiahistorymuseum.bg, sofia.bg, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Христо Ботев, Иван Драсов и Никола Славков

Христо Ботев, Априлски устанак и „Словенски комитети“

Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о  Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске , оцртавају једну ширу слику догађаја,..

објављено 2.6.24. 09.15

Ученици из целе Бугарске кренули стопама Тања војводе и његове чете

Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..

објављено 30.5.24. 11.02

Посмртни остаци цара Фердинанда стигли у дворац „Врана”

Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..

објављено 29.5.24. 16.43