Европска унија очекује да ће се уочи предстојећих избора за Европски парламент, који ће се одржати у јуну следеће године, интензивирати покушаји страног мешања и манипулације информацијама. Европски парламент усвојио је извештај у којем се инсистира на хитном усвајању заштитних мера против хибридних напада и дезинформација. Постоји озбиљна забринутост због руског и кинеског мешања и сајбер напада.

Због дезинформација и сајбер напада демократија је угрожена. На то је упозорила Сандра Калнијете, европосланица из ЕНС и известилац за спољно мешање:

„Често чујем да је демократија широм света у опадању. То није тачно. Демократија није само у опадању. Демократија је на удару. У контексту предстојећих европских избора 2024. године, и даље треба да инсистирамо на оштријим мерама и јачој координацији како бисмо заштитили европску демократију.“

Извештај садржи низ препорука, а једна од њих је забрана коришћења кинеске платформе за дељење видеа TikTok у институцијама Европске уније, као и на свим нивоима власти у државама чланицама.

Европосланица Калнијете дефинисала је вештачку интелигенцију као нови изазов у ​​борби против дезинформација и нагласила да законодавство није у складу са реалношћу која се стално мења:

„У овом тренутку још увек можемо да идентификујемо лажне информације, али ће вештачка интелигенција генерисање дезинформација учинити много лакшим, јефтинијим и много тежим за откривање. Треба да схватимо да се садашња законска регулатива, која се односи на ефекте дигиталне револуције, бави „јучерашњим“ проблемима. Ово није изазов само за ЕУ, то је глобални проблем.“

Још један озбиљан предуслов за спољно мешање у Заједницу су финансијске трансакције из земаља ван Европске уније политичарима и партијама у Европи. Како би се зауставило ово нелегално финансирање, европосланици су Европској комисији упутили позив да олакша праћење донација и затражили од свих држава чланица да хитно реше ово питање на националном нивоу.

Дилан Макијарини Кросон из Европског центра за политичке студије подсећа нас да изазови информационог рата нису новост:

„Концепт хибридне тактике постоји толико дуго колико земље покушавају да дестабилизују друге земље. Сада, међутим, то долази у први план јер се ЕУ већ развија као међународни играч са сопственим циљевима да гарантује безбедност грађана целе заједнице.“

Други важан моменат је заштита критичне инфраструктуре и стратешких сектора. Ризици економске зависности, шпијунаже и саботаже настају када стране компаније остваре утицај на критичну инфраструктуру ЕУ.

Виртуелне претње су усмерене на реалне мете, примећује Крис Кремидас-Кортни из невладине организације Пријатељи Европе:

„Оно што смо видели да се променило од почетка рата у Украјини јесте да су сајбер напади сада такође усмерени на критичну инфраструктуру. И ту се појављује истинска рањивост. И бројни стручњаци у Европи позивају да се ова празнина хитно попуни.“

Рат у Украјини отворио је Пандорину кутију у смислу сајбер напада, прокоментарисао је БНР стручњак за сајбер безбедност Љубомир Тулев:

„Можемо рећи да су хибридни напади у себи укорењују управо то – да буду мешавина различитих активности за постизање одређеног циља. То подразумева нападе на различитим фронтовима, како у сајбер свету, тако и у чисто економским, политичким аспектима, као и чисто физичке, агресивне акције. Само у том случају се сматра да хибридни напад може довести до жељеног циља, до остварења конкретног циља који су поставили они који га организују.

Ако ово можемо да замислимо у перспективи онога што се, нажалост, десило прошле године са војним дејствима Русије против Украјине у фебруару 2022. године, сведоци смо управо тога – комбинације активне борбе на физичком фронту, која је координисана са истовременим сајбер нападима широм света, уз примену притисака у различитим сферама утицаја на економске и политичке акције у различитим државама које се чине рањивим.

Које су државе рањиве? Оне који су, нажалост, изгубљене у погледу тога у ком правцу да крену и према чему да се оријентишу. Оне земље чије становништво није у стању да разликује истините информације од лажних. Управо су те државе најподложније дезинформацијама. Морам да кажем да је становништво Бугарске, не само по мом мишљењу, већ и према резултатима студије која је пре око 3 године спроведена у ЕУ, најугроженије у смислу способности да разликује истините од лажних информација у интернет простору.“

Побољшање сајбер безбедности и едуковање људи о томе како да препозанју лажне информације формула је за успех у борби против дезинформација и хибридних напада, сматра стручњак:

„Треба деловати у два правца. Са једне стране, потребно је осигурати безбедност самих система, самих интернет страница, платформи које ће се користити за ширење информација. Велики део пробоја, огромна већина – можда 90% пробоја се дешава због тога што ове добре праксе нису имплементиране.

Нажалост, као пример ћу навести „Бугарске поште“ – нешто чему смо били сведоци прошле године. Знате какав је то утицај имало на Бугарску. У року од 2-3 месеца дошло је до потешкоћа у исплати пензија. Заправо, анализа је показала да је ту направљен низ грешака, у вези са резервним копијама, са сигурносним системима. Да смо следили добре праксе које су одавно познате, да смо улагали у сајбер безбедност, шанса да се то догоди била би минимална.

Међутим, други правац захтева да се уложи више напора. Јер се утицај може вршити управо преко људи. Зато наши напори морају бити усмерени ка даљем образовању и учењу нашег друштва како да разликује информације од дезинформација. Један од најзначајнијих примера мешања коме смо сведоци последњих година, иако подаци о томе још нису 100% потврђени, јесте руско мешање у избор америчког председника, када је Доналд Трамп изабран за председника. До сада откривени подаци показују да је Русија преко великог броја лажних профила на друштвеној мрежи Фејсбук, на пример, успела да користи своје фарме дезинформација за објављивање и популаризацију информација које су дискредитовале једног кандидата на рачун другог.

Замислите шта се дешава када 4 милиона корисника почне да објављује исту информацију, која иде у прилог једном кандидату, а на штету другог. У таквим случајевима, када је особа рањива, неодлучна и подложна таквом мешању, своје мишљење би могла променити управо под утицајем ове врсте напада.“

О улози друштвених мрежа у борби против дезинформација:

„Фејсбук је платформа која је популарнија код старије популације. Просечна старост корисника Фејсбука је 47 година. Тренутно је међу тинејџерима апсолутни мастодонт Тик Ток, у нешто каснијем тинејџерском узрасту Инстаграм. Навикли смо на то последњих година и још увек се жалимо на Фејсбук. ЕУ и САД, а пре свега ЕУ, стално критикују шта Фејсбук није урадио, шта би још могло да се уради. Не браним их, немојте ме погрешно схватити. Сигурно има још много тога што треба да се уради, али је у том правцу доста тога већ направљено.

Почели су да траже податке о сваком ко објављује тзв. спонзорисане поруке, односно плаћене рекламе. Раније у том погледу није било проблема – сваки корисник би једноставно платио и његова објава би почела да се шири. Сада то више није случај. Фејсбук сада захтева јасне информације о томе ко стоји иза ове уплате.

Осим тога, Фејсбук је ангажовао велики број инжењера који прате и анализирају садржаје. У тренутку када открију објаву која је противна правилима коришћења друштвене мреже, они једноставно тај садржај уклоне. Нажалост, није све савршено. Увек постоји ризик и видимо да се поткрадају и овакве објаве. И управо тада на ред долази онај последњи корак – људски фактор. Човек као последња линија заштите самога себе, мора да научи да разликује истиниту од лажне информације, за шта је, наравно, опет ћу поновити, потребно време.“